ГАКОВО

ГАКОВО, село у северозападном делу Бачке, 15 км северно од општинског средишта Сомбора, изграђено унутар плеистоцене терасе на око 90 м н.в. На овом делу терасе су изворишни краци реке Мостонге, али они нису имали утицај на одабирање положаја села. Кроз Г. пролази стари пут Сомбор--Баја, који после повлачења државне границе између Србије и Мађарске 1918. има само локални значај. Крај села је железничка пруга истог правца и на њој је саобраћај обустављен 1988. Године 1658. овде се помиње пустара, а село је формирано у првој половини XVIII в. и у њему су 1725. живели Шијаци. Године 1748. досељавају се Немци из Апатина и Крушевља. Досељавања су настављена и популација је била највећа 1910 (2.770 лица). Крајем II светског рата немачко становништво се иселило и до 1948. остало је само 62 Срба и Хрвата, а досељено је око 4.000 избеглих егејских Македонаца. Убрзо су се они иселили, а на њихово место насељено је становништво из Мркоњић Града и Пецке у Босни. Године 1953. било је 1.477 становника. Године 2011. у селу је био 1.810 становника од којих су 82,3% били Срби. У селу су велико пољопривредно добро, којем припада највећи део обрадивих површина у околини, и циглана. Највећи део активног становништва био је упослен у пољопривреди (48,5%) и индустрији (16,2%), а већина запослених радила је ван села, највећим бројем у Сомбору. Ово је једно од најстаријих колонистичких села у Бачкој и у њему нису доследно примењени сви принципи планске градње, који ће се касније усталити. Деформације постоје како код облика основе тако и код решеткастог распореда улица. Главна улица формирана је дуж друма. У споредним улицама је мало кућа. У средини главне улице је центар, са неколико старих великих кућа, које одражавају некада богато село. У њима су неке јавне службе. Ту су нова црква и зграда основне школе. На источној периферији села су економске зграде пољопривредног добра и циглана.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Општина Сомбор -- географска монографија, Н. Сад 1996; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007.

С. Ћурчић