ГАЈИЋ, Даница

ГАЈИЋ, Даница, агроном, виши научни сарадник (Качулице код Чачка, 28. VII 1917 -- Београд, 28. VIII 2005). Дипломирала је на Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну 1946. Докторску дисертацију „Узајамни односи пшенице и кукоља на гајњачи и смоници" одбранила 1964. на Пољ. ф. у Земуну. Активно учествовала у НОП-у од 1941. као борац у бригади „Франце Прешерн", а демобилисана у чину капетана. Одмах после рата запослила се у Заводу за пољопривредна истраживања у Београду, где је радила у агроботаничком одељењу на проблемима селекције културних врста, физиологије и клијања семена. У Биолошки институт Србије (садашњи Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић") прелази 1953. Циљ њеног научног рада била су фитоценолошка истраживања коровске вегетације Србије и експериментална проучавања међусобних односа коровских и културних биљних врста -- у пољским и лабораторијским условима. Провела 1958. шест месеци на специјализацији у Оксфорду (Енглеска). За научног сарадника је изабрана 1961, за вишег научног сарадника 1965, а у овом звању је пензионисана 1976. Блиско је сарађивала са светским ауторитетима у области алелопатије. Дефинисала је комплекс природних супстанци из кукоља и других коровских врста под називом агростемин („Одређивање дејства биорегулатора из кукоља на пшеницу при хетеротрофној исхрани са посебним освртом на Агростемин и алантоин", Fragmenta Herbologica Croatica, 1972, 7; коаутор, „Study of possibility of quantitative and qualitative improvement of wheat yield by Agrostemin as an allelopathic factor", Fragmenta Herbologica Jugoslavica, 1976, 63, 1), а стимулативни утицај кукоља на пшеницу огледа се у знатном повећању раста, приноса семена и обогаћивању земљишта („Интерспецифични алелопатски односи врста заступљених у карактеристичној комбинацији фитоценолошког система коровске заједнице пшенице", Зборник радова Биолошког института, 1966, 10; „Стимулација пшенице и инхибиција кукоља у мешовитој култури као последица деловања алантоина садржаног у семену кукоља", СП, 1968, 14). Агростемин је патентиран, а препарат и поступак заштићен као природни биоценолошки биорегулатор широког дејства. Под именом зоостемин регистрован је и као препарат за повећање меса и његовог квалитета, уз смањивање потрошње хране код домаћих животиња. Ефикасност агростемина донела је велике финансијске резултате код нас и у свету, а посебно у пољопривреди Бразила, где је претежно коришћен на соји, кафи и шећерној трсци. Потврђен је стимулативни ефекат овог препарата код пшенице, кукуруза, соје, сунцокрета, шећерне репе, винове лозе, затим на поврћу и воћу. Универзалност агростемина се огледа у томе што се и после много година од открића и даље примењује у пољопривреди Србије и широм света. Захваљујући овом открићу Г. је добила многа признања код нас и у свету: Плакету града Београда (1984); Плакету Удружења новинара Србије, секција новинара за науку и технику Еурека (1988); и златну медаљу за животно дело Уједињених нација за интелектуалну својину (WIPO) (1987). Одликована је Орденом за заслуге са сребрним венцем.

ДЕЛА: и J. L. Harper, „Experimental studies of the mortality and plasticity of a weed", Weed Research, 1961, 1, 2; „Екофизиологија пшенице и кукоља у чистим и мешовитим популацијама при хетерогеној фази исхране", Зборник радова Биолошког института, 1965, 8.

ЛИТЕРАТУРА: E. Welte, I. Szabolcs, Advances in research on plant-growth bioregulators. Agrostemin -- New source of natural Allelopathic chemicals for better plant growth and plant productivity regulation, Goettingen--Budapest 1987; F. Moussa, Women inventors: honored by the World Intellectual Property Organization, Geneva 1991; I. Djujic, Women Inventors in Serbia -- Efficiency of its Intellectual Property Right Protection and Commercialization, Bg 2003.

А.нка Динић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)