ГАЦКО ПОЉЕ

ГАЦКО ПОЉЕ, велико крашко поље у Лици. Протеже се правцем северозапад--југоисток на дужини од око 26 км, а широко је у централном делу око 8 км. Има површину од 80 км². Дно поља је на око 450 м надморске висине и покривено је песковима и глином. Са њега се уздижу кречњачки хумови, који га деле на неколико делова, а највећи је Подум у централном делу висок 795 м. Мањи издвојени делови Г. п. су Шпилничко, Ратно, Српско, Гушића и Швицко поље. Ободни делови поља су од кретацејских кречњака и доломита. Североисточно од поља је планина Мала Капела, а југозападно Сењско било. Кроз поље тече понорница Гацка. Врело реке је на југоисточној периферији и прво тече јужним ободом до првог од три понора код села Швица. Око 4 км узводније одваја се споредно корито према северозападној периферији поља, где су у малим Гушића пољу и Српском пољу друга два понора. У јесен и пролеће су извори и врела који снабдевају поље водом издашнији, па је поље често плављено, за разлику од лета када је суво а подземне воде су на већој дубини. Да би се спречиле поплаве између централног дела поља код Оточца и Гушић језера на његовој северозападној периферији изграђени су канал и тунел за одвод сувишних вода. Најнижи делови поља су влажни током целе године и користе се као ливаде и пашњаци. Већи део поља се користи за производњу пшенице, зоби, ражи, кукуруза и кромпира. Ободни делови крашког поља прекривени су храстовом шумом. Мала села изграђена су по ободним оцедитијим деловима поља, а централна насеља Оточац (10.411 становника 2001) уз јужну границу његовог централног дела. Кроз поље пролазе путеви ужег регионалног значаја, који га на западу повезују са Сењом, на југу са Госпићем и Карлобагом, а на истоку са магистралним путем који од Карловца води за Задар и Шибеник.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Бошњак, Лика -- привреда, саобраћај и насеља, Бг 1937; Ј. Ђ. Марковић, Физичка географија Југославије, Бг 1968; Ј. Ђ. Марковић, Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Бг 1972; М. Шашек, Горска Хрватска, Географија СР Хрватске, Зг 1974; Ј. Роглић, Географске регије Хрватске и суседних земаља, 5, Зг 2005.

Б.ојан Ђерчан

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)