ГАЋЕ

ГАЋЕ, доњи део одеће, доњи веш. У прошлости г. као обавезни део доњег веша нису ношене у свим крајевима Србије. Прокопије у опису Словена наводи како су по доласку на Балканско полуострво носили искључиво само широке г. У традиционалној народној ношњи г. представљају доњи део мушке одеће, најчешће заступљене у панонском културном појасу, израђене од кудељног, ланеног или памучног платна. Могу бити различитог кроја -- уже или шире, краће или до глежњева. Веома широке мушке г. (као део летње и радне одеће), носиле су се у панонском културном појасу (Војводина, делови Мачве и северни део Шумадије) и биле су сашивене од по неколико пола тканине (ширине 50 цм) тако да у једној ногавици може бити и до шест пола, а целе г. и по дванаест пола (Банат, Бачка). Ивице г. на ногавицама, нарочито код млађих особа, могу бити украшене везом или чипком, док су старији носили г. непорубљених ивица. Горњи део г. има разрез, а везују се учкуром, памучном врпцом око струка. Преко г. се носила бела дужа кошуља до струка или бедара. У шумадијским селима у XIX в. г. су ношене зими испод панталона, чакшира. С предње стране су имале разрез, а ногавице су биле уске. У крајевима где су их носили дечје г. шивене су са разрезом позади, док су женске, шивене од памучног платна, биле шире, набране, дужине до колена или половине бутина и закопчавале су се дугмићима на куковима (Банат). У гружанским селима г. су биле разрезане по средини. И мушке и женске су израђиване у кућној радиности и шиле су их жене. У народном говору г. могу бити ознака и за мушке панталоне.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. М. Милићевић, Живот Срба сељака, Бг 1984; Ј. Бјеладиновић, Народне ношње Срба у XIX и XX веку, Бг 2011.

В.есна Марјановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)