ГАБРОВАЦ

ГАБРОВАЦ, село на северном подножју планине Селичевице изнад долине Нишаве, 5 км јужно од општинског средишта Ниша, са којим је повезано слепим локалним путем. Током друге половине ХХ в. број становника је благо осцилирао између 1.100 и 1.300. Године 2011. било је 1.238 житеља од којих су 93,4% били Срби. Те године само један економски активан становник радио је у пољопривреди. Остали су били запослени у неаграрним делатностима, највише у трговини и прерађивачкој индустрији. Већина њих запослена је у другим местима, највише у Нишу. Насеље је настало у проширеном делу долине Габровачке реке (лева притока Нишаве) и првобитно је било овалног облика са мрежастим распоредом улица. У новије време оно је проширено дуж пута за Ниш, а њихове агломерације су спојене. У селу се налазе православна црква, основна школа, здравствена станица, апотека и месна канцеларија коју користе и четири околна села.

С. Ђ. Стаменковић

Црква Св. Тројице. Најстарији писани помен о селу потиче из Нишког дефтера из 1498. У устаничком периоду до ослобођења од турске власти Г. се помиње неодвојиво од Габровачког манастира, посвећеног Св. Тројици. Манастир је изграђен на темељима старије цркве из XIII--XIV в., посвећене Пресветој Богородици. Обновљен је 1836. средствима нишког трговца кир Косте Тодоровића који је приказан на западном зиду наоса. Након II светског рата манастирска црква је претворена у парохијску. Црква Св. Тројице је правоугаона једнобродна грађевина подељена на четири травеја, засведена полуобличастим сводом, без кубета. На источној страни завршена је полукружном олтарском апсидом, док је на западу, после ослобођења од Турака, изграђен покривени трем, осликан на фасади композицијом Митарства душе. Иконостас је око 1863. осликала непозната зографска дружина. Живописали су је између 1873. и 1878. зографи Марко Милосављевић и Јаков. Национални култ светитеља наглашаван у време ослобођења од Турака, када ова црква има значајну улогу, истакнут је ретком представом Св. Милоша Обилића уз Св. кнеза Лазара на северном зиду олтарског простора. Многобројни ктиторски натписи и други извори топографски одређују овај храм као најважнији манастир у близини Ниша и заветну цркву нишких еснафских удружења трговаца и занатлија с краја XIX и почетка XX в.

В. Даутовић

ЛИТЕРАТУРА: В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950; М. Костић, Нишка котлина: студија друштвено-географског развоја, Бг 1967; Историја Ниша, I, Бг--Ниш 1983; Ф. Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века, II, Бг 1985; Енциклопедија Ниша, Ниш 1995; Б. Андрејевић, Споменици Ниша, Ниш 1996; М. Ракоција, Манастири и цркве града Ниша, Ниш 1998; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; С. Милеуснић, Манастири Србије, Бг 2002; М. Ракоција, Манастири и цркве јужне и источне Србије, Ниш 2013.