ГАБРИЛИ

ГАБРИЛИ, село у Конавлима, око 5 км источно од Цавтата. На сеоском гробљу, изнад Конавоског поља, налази се црква Св. Димитрија („Свети Митар"), саграђена највероватније у другој половини XI в., у време када су Конавли улазили у састав српске краљевине Дукље. То је једнобродна црква правоугаоне основе, са изнутра полукружном а споља правоугаоном апсидом на источној страни. По основи и спољашњој обради фасада блиска је цркви Св. арханђела Михаила у Стону, коју је према најновијим истраживањима око 1045. саградио Стефан Војислав, обновитељ српске државне самосталности, под чијом су се влашћу налазили Дукља, Травунија и Захумље.

У унутрашњости је простор цркве Св. Димитрија издељен на три травеја, формирана уз помоћ плитких композитних пиластара на бочним зидовима (по два на оба зида). Пиластри су били повезани луковима који су ојачавали полуобличасте сводове конструисане над сва три травеја. Могуће је да је средишњи травеј био пресвођен куполом, попут поменутог стонског храма и многих других цркава подигнутих током XI и XII столећа у српским поморским земљама, на Елафитским острвима и у Дубровнику, одакле највероватније и потиче описани тип црквене грађевине. На источној страни источног травеја око апсиде су распоређене две уске и плитке нише, које су улазиле у састав проскомидије и ђаконикона. Јужна и северна фасада цркве биле су рашчлањене са по четири широка, слепа лука који почивају на једнако широким лезенама, док источни зид и апсиду красе уске, издужене нише. На главној фасади саграђен је сасвим широк прислоњени лук који уоквирује једноставан портал.

Грађевина је током векова претрпела више измена. У непознато време на њеној западној страни био је дозидан трем при чијој су градњи коришћени стећци. С временом је измењен изглед сводова и кровне конструкције, над забатом западног зида дозидан је звоник на преслицу, а делимично је измењен и изглед бочних фасада. Почетком XXI в. црква је обновљена. Том приликом фасадама је враћен првобитан изглед, преуређен је и трем, на који је измештен звоник. Обављена су и прелиминарна археолошка истраживања из којих је проистекао још увек необразложен закључак да црква није имала куполу.

Црква је, по свему судећи, све до средине XV в. служила као православни храм, али су убрзо после 1427, када су Конавли коначно продати Дубровачкој републици, православни свештеници морали да напусте ту стару српску жупу. Након тога су сви православни храмови, којих је у Конавлима почетком XV в. било педесетак, прилагођени потребама католичког обреда. Такву судбину имала је и црква Св. Димитрија.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, „Конавли под разним господарима од XII до XV века", Споменик СКА, 1926, 46; И. Божић, „Потискивање православља", у Историја српског народа, II, Бг 1982; И. Пушић, „Црква Св. Томе у Кутима", Зограф, 1986, 17; Ђ. Ћапин, Српски Конавли и хрватска култура, Херцег Нови 2003; K. Реган, Б. Надило, „Ранороманичке сакралне грађевине дубровачког подручја (I.)", Грађевинар, 2006, 58, 2.

М.иодраг Марковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)