ЂУРОВИЋ, Димитрије Митар

ЂУРОВИЋ, Димитрије Митар, слависта, филолог, универзитетски професор (Петрово Копито код Даниловграда, 29. X 1882 -- Маутхаузен, Аустрија, април 1945). Словенску филологију и упоредну граматику индоевропских језика студирао у Москви, Прагу, Лајпцигу и Петрограду, где је магистрирао 1912. и докторирао 1913*.* Предавао на универзитетима у Варшави, Кијеву и Одеси, а од 1920. у Скопљу и Београду (професор Православног богословског факултета, Трговачке и Војне академије). Бавио се палеославистиком, етимологијом, дијалектологијом, теоријом и историјом словенских књижевности и српске књижевности, лексикографским радом, преводилаштвом, публицистиком, књижевном критиком. Објавио је 10 монографских публикација, од тога четири у иностранству: Уроки по этимологии русского языка (Варшава 1909); Литературная деятельность К. Гавличека (Воронеж 1909); Говоры общеславянского языка (с лингвистической картой) (докторска дисертација, Варшава 1913); Литература как особый способ познавания мира (Киев 1917). Студије, научне радове, приказе, критике, публицистичке чланке публиковао је у српским, руским, пољским и чешким часописима. Српску русистику задужио је респектабилним прегледом граматике руског језика и руско-српским речником (Руски књижевни језик, Бг 1931; Речник руско-српскохрватски са граматиком руског језика, Бг 1936).

К. Кончаревић

Један је од проучавалаца народне књижевности између два рата, чије су студије посвећене важним питањима усменог стваралаштва: Студија о српској народној лирици (Ск 1921); „О постању песама бугаркиња или бугарштица: с етимолошког гледишта" (Мисао, 1924, 6); „Марко Краљевић као измишљени народни јунак" (Мисао, 1925, 7); „Митолошки елеменат у светлости хришћанства у српској народној песми ‚Цар Лазар се приволева царству небеском'" (ГЈПД, 1934--1935, 15); Народне умотворине (Бг 1931). Тумачио је везе паганских и хришћанских елемената у народним умотворинама. Његове радове су савременици приказали и критички оценили, а класификације, дефиниције и приступи нису утицали на фолклористичка истраживања.

С. Д. Самарџија

ДЕЛА: Из историје књижевног препорода, Суб. 1927; Народност старо-словенског језика, Бг 1928; Народне умотворине, Бг 1931.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Продановић, „М. Д. П. Ђуровић, Студија о српској народној лирици у вези са теоријама о постању поезије, Ск 1921", Гласник Професорског друштва, 1922, 2; Р. Меденица, „Др Дим. Ђуровић, Народне умотворине", СКГ, 1931, 34, 4; Н. Р. Миљанић, „Прилог био-библиографији др Димитрија Ђуровића", Библиографски вјесник, 1977, 1; К. Кончаревић, „Прилог проучавању међуратне славистике: русистички опус др Димитрија Ђуровића", Славистика, 2009, 13; С. Самарџија, „Заборављени. Осврт на међуратне токове изучавања српске епике", у: Савремена српска фолклористика, 4, Бг 2017.