ЂУРО ЧАЈНИЧАНИН

ЂУРО ЧАЈНИЧАНИН, златар (Чајниче код Горажда, крај XVI или почетак XVII в. -- Чајниче, после 1640). Једини његов сачувани рад је метални оков за ручни дрвени крст (67х20 цм) израђен 1640. за црногорског епископа Рувима II Бољевића који се чува у ризници Цетињског манастира. Његову особеност представљају бочни додаци, од којих се истичу две уздигнуте и савијене гране испод хоризонталних кракова крста. Централни део крста подељен је у правоугаона поља, у којима су у дуборезу, у високом рељефу, представљени призори из Христовог живота, а на додацима појединачне фигуре. Златар Ђ. Ч. је сцене одвојио правоугаоном траком са преплетима. На крајевима трака симетрично је постављено зелено полудраго камење. Призори су омеђени танким тордираним стубићима који носе исламски седласти лук. На рубовима средишњег дела крста изведен је мотив плетенице. Оков бочних додатака крста замишљен је у виду стилизованих листова барокних облика. Украшени су љубичастим драгим камењем, а рубови техником искуцавања. На бочним, ужим, странама две гране постављена су три црвена камена већих димензија. На дршци крста угравиран је натпис са подацима о наручиоцу, мајстору и години израде. Крст и оков представљају спој различитих традиција и утицаја који су се укрштали у југоисточној Босни у XVII в. Западни, барокни утицаји стизали су са Приморја, посредством Дубровчана. Чајниче, значајан златарски центар у XVII в., налазио се на караванском путу који је у правцу југа водио до Дубровника.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Радојковић, „Три златара из Чајнича", НС, 1958, 5; Старо српско златарство, Бг 1962; Српско златарство XVI и XVII века, Н. Сад 1966; Ризница Цетињског манастира, Цт 2013.

Валентина Бабић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)