ЂУРКОВИЋ, Перо

ЂУРКОВИЋ, Перо, астроном (Српска Трнова код Брчког, 20. II 1908 -- Београд, 5. I 1981). Отац му је био Максим Ђурковић, у своме крају познати народни трибун, посланик у Босанском сабору и Народној скупштини Краљевине СХС. На Филозофском факултету (I група наука -- математика, рационална и небеска механика и физика) Универзитета у Београду дипломирао 1932. На Астрономској опсерваторији у Београду радио 1929--1971, а директор био 1965--1971. Ђ. и Фран Доминко организују 1935. Службу времена и географске дужине, а те године он одређује провизорну географску дужину Опсерваторије. На Опсерваторији у Иклу (Белгија) открива 1936. малу планету (планетоид, астероид), који касније добија име 1605 Миланковић. Открио је и малу планету 1700 Звездара. У периоду до II светског рата бави се теоријским радовима о идентификацији малих планета, њиховим посматрањима и орбитама, као и посматрањима комета. Учествује 1938. у одређивању разлике географских дужина Астрономске опсерваторије и Војно-географског института на Калемегдану. Године 1941. заробљен и одведен у Немачку. Кратко време био у логору у Нирнбергу а затим у Хамелбурrу до краја рата. После ослобођења, 1945, враћа се на Опсерваторију и учествује у њеној обнови. Године 1947, заједно са Браниславом Шеварлићем и Захаријем Бркићем, организује први пут у Југославији Службу географске ширине. У периоду 1945--1950. врши меридијанска посматрања на малом пасажном инструменту и на зенит-телескопу. Године 1947. са сарадницима ради на одређивању географске ширине Астрономске опсерваторије. На Опсерваторији организује 1951. Службу двојних звезда у којој је откривен велик број двојних и вишеструких звезданих система. Стручни часопис Астрономска и метеоролошка саопштења Ђ. покреће 1945. а до 1950. уређује. Био је и одговорни уредник Публикација Астрономске опсерваторије од броја 12 до 16 и часописа Bulletin de l'Observatoire astronomique de Belgrade 1964--1970, као и часописа Васиона 1973--1974.

У низу радова бави се орбитама, идентификацијама и ефемеридама малих планета, а од почетка 50-их година ХХ в. до пензионисања ради на проблематици двојних звезда. Посматрао је преко 3.200 таквих парова и извео преко 6.500 мерења, а открио је 10 нових двојних звезда. Ушао је у Index Catalogue of Visual Double Stars 1961.0 (Лик опсерваторија, 1963) као један од 231 најпознатијег посматрача двојних звезда почев од В. Хершела 1780. У вези са Међународном геофизичком годином (јул 1957 -- децембар 1958, а рад на њеним програмима настављен је до јануара 1959) руководи обимном акцијом посматрања Сунца, чији су резултати објављени 1965 (коаутор, „Observations du Soleil 1957, 1958, 1959 à l' Observatoire de Belgrade", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 11). Ђ. своје радове дели на следеће категорије: научно организациони радови; научни радови који у третирању проблематике имају оригиналности било у примењеном поступку, било у обради; стручни радови који представљају примену познатих метода за обраду посматрачких података и извођење нових резултата о појединим небеским телима или појавама; посматрачки радови који представљају обрађен сирови посматрачки материјал у облику како је то усвојено у међународним публикацијама за сличну материју, те представљају проверену научну документацију за обраду проблематике из те области. Много пажње је посветио и популаризацији науке написавши велик број прилога из астрономије у новинама и часописима. Председник је Астрономског друштва „Руђер Бошковић" 1970--1972. и први управник Народне опсерваторије и Планетаријума 1965. Диздарева кула на Калемегдану, амам у Доњем граду и Цајсов планетаријум, у којима се данас налазе Народна опсерваторија и Планетаријум, добијени су његовим изузетним залагањем (заједно са Радованом Данићем). Мала планета 1555 Дејан, коју је открио белгијски астроном Фернан Риго, добила је име по његовом сину, сценаристи и режисеру Дејану Ђурковићу.

ДЕЛА: и Б. М. Шеварлић, З. М. Бркић, „Одређивање географске ширине Астрономске опсерваторије у Београду", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 1951, 4; и Г. М. Поповић, Д. Ј. Зулевић, „Mesures micrométriques des étoiles doubles, (19), sur le réfracteur Zeiss 65/1055 cm au cours de la période de 1965 à 1968", Bulletin de l'Observatoire Astronomique de Belgrade, 1969, 27, 1; „La nouvelle galaxie -- satellite de la Voie lactée et la statistique des excentricités des éléments orbitaux des étoiles doubles", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 1979, 26, 40.

ЛИТЕРАТУРА: Г. М. Поповић, А. Томић, Б. Поповић, „Перо М. Ђурковић", Васиона, 1981, 2--3; Г. М. Поповић, „Scientific and professional work of Pero M. Djurković*", Publ. Astronom. Obs. Belgrade*, 1997, 56, 141.

М. С. Димитријевић