ЂУРКОВИЋ, Ђорђе Ђуро

ЂУРКОВИЋ, Ђорђе Ђуро, официр, политичар, журналиста (Класнић код Глине, 24. II 1845 -- Будимпешта, 25. V 1908). Потомак је породице која је знатно пре Велике сеобе дошла у Угарску, а племство јој обновљено 1714. Са 11 година ступио је у кадетску школу у Марбургу на Лани, а Техничку војну академију завршио 1864. у Клостербруку. Службовање је започео у Удинама и Целовцу. Двогодишњу Високу ратну академију окончао је у Бечу, после чега се у Војном географском институту бавио картографијом. Био је у стручним мисијама у Немачкој, Турској, Црној Гори и Албанији. Креирао је нов систем координата (Kreislinien-Koordinatensystem), који ће се дуго користити у аналитичкој геометрији. Иступио је из војне службе 1876. Ангажован је у спољнополитичком уредништву Die Presse, радио и за Neue Freie Presse, касније за Pester Lloyd, Pester Journal, Agramer Zeitung, загребачке Народне новине и новосадско Наше доба. Објавио je две књиге путописа о Босни и о Албанији (Bosnien und die Nebenländer, Wien 1879; Аlbanien, Wien 1881). Ова друга је преведена на српски језик (Албанија, Сар. 1884) и за њу је добио Орден Св. Саве III степена. Политиком се бавио од 1881. као заступник Сремских Карловаца, потом Даља, па осјечког Горњег Града у Хрватском сабору. Био је и посланик Угарског сабора. Спада међу осниваче Српског клуба посланика, али је био приврженик мађаронске политике Народнe странке. Заступао је интересе Срба у Хрватској, нарочито одлучно приликом антисрпских демонстрација у Загребу 1895. Подржавао је Германа Анђелића, сарађивао с аустрофилском Напредном странком у Србији и краљем Миланом лично. Имао је разгранате балканске везе, о чему сведоче ордени Таковског крста, Даниловог крста, Румунске круне, Румунске звезде, Грчког спаситеља. Мада поверљив човек Калмана Тисе, због сукоба са Куеном Хедерваријем изгубио је саборске мандате и потпуно се окренуо журналистици. Међу Србима знало се за његове тајне извештаје који су у Тисиним рукама били инструменти борбе против Милетићеве политике, због чега је чак и његова смрт у српској штампи била пропраћена негативним оценама. Веома образован, бавио се и културним темама. Преводио је наше писце на немачки, писао је позоришне критике и театролошке радове. Његов посинак Максимилијан (Макс) био је последњи цивилни гувернер Земаљске владе БиХ.

ДЕЛА: Eine Studie über Lessings „Laokoon", Wien 1876; Die Schauspielschule, Wien 1879; Говор Ђ. Ђурковића..., Н. Сад 1892; Срби и Хрвати, Зг 1893; Нешто о Босни, Ср. Карловци 1895; Три говора Ђ. Ђурковића, Н. Сад 1896; Стање српске Народно-црквене аутономије, Н. Сад 1898; Источна политика Аустроугарске, Н. Сад 1902.

ЛИТЕРАТУРА: Животопис Ђуре пл. Ђурковића, Н. Сад 1897; Браник, 1908, 107; Застава, 1908, 106; Политика, 1908, 1553; Цариградски гласник, 1908, 21; Б. Ковачек, „Позоришне рецензије Ђорђа Ђурковића", ЗМССУМ, 1991, 8--9; В. Ђ. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848--1914, Бг 1991.

Б. Ковачек