ЂУРИЧИЋ, Илија

ЂУРИЧИЋ, Илија, лекар, физиолог, универзитетски професор (Београд, 18. X 1898 -- Београд, 2. IV 1965). Дипломирао 1926. као први студент Медицинског факултета у Београду и одмах постављен за асистента за предмет Физиологија. На новоосновани Ветеринарски факултет у Београду прешао 1936, где је изабран за редовног професора. Продекан ВФ био 1938--1940. а декан 1940/41. У том периоду посебну пажњу посветио организовању и изградњи зграде ВФ, која је пред рат стављена под кров, а после рата завршена, у време када је поново био декан. За време рата и немачке окупације уклоњен са Универзитета пензионисањем у 43. години живота. Неко време, пред крај 1941. и почетак 1942, био интерниран у Бањички логор. Егзистенцију је потом био принуђен да обезбеђује радећи као лекар опште праксе у Рибарској бањи и Азањи. По ослобођењу Београда враћен на Универзитет, а 1945--1947. и 1948--1949. поново био декан ВФ. У 1947. предложио САНУ да оснује Институт за физиологију рада, што је било прихваћено, а Ђ. постављен за директора. Овај Институт је 1954. спојен са остала три Академијина медицинска института у Институт за медицинска истраживања, а потом преименован у Одељење за физиологију рада. Био ректор Универзитета 1950--1952, у време када се у његовом саставу нису налазили технички и медицински факултети. У свом другом ректорском мандату (1954--1956) успео да се технички факултети, као и Мед., Стоматолошки и Фармацеутски факултет врате у Универзитет. Године 1950. изабран за дописног, а 1956. за редовног члана САНУ. Потпредседник САНУ од 1959, да би после смрти дугогодишњег председника Александра Белића, 1960. био изабран за председника. У време несмањене активности као наставника, истраживача и организатора научног рада изненада је умро. Био дописни члан ЈАЗУ у Загребу, Словенске академије наука и уметности, почасни члан Румунске академије наука, председник Друштва физиолога Југославије, посланик Просветно-културног већа Савезне скупштине, члан Савета за научни рад и др. Научноистраживачки рад остваривао је у више области: физиологија нерава и мишића, физиологија срца и крвотока, биохемија и метаболизам, алергија и анафилаксија, експериментална хематологија и ендокринологија и физиологија рада (и Р. Беровић, Б. Косановић, „Contribution à l'étude de la fonction du lobe antérieur de l' hypophyse", Extrait du Bulletins et Mémoires de la Section d' Endocrinologie, 1938, 4; коаутор, „L'apport de l'histamine dans le choc anaphylactique chez les chiens", Acta med. Iug., 1959, 3; и V. Savić, „Die Rolle des Histamin in allergischen Prozessen", Allergie und Asthma, 1965, 11). Био уредник обимне монографије Медицина рада (Бг 1959), а за студенте Мед. и ВФ написао следеће уџбенике: Физиолошки практикум за студенте Медицинског факултета (Бг 1930); Физиолошки практикум за студенте Ветеринарског факултета (Бг 1949), Основи специјалне патолошке физиологије (Бг 1940), Ветеринарска физиологија (Бг 1948). За неуморни рад и изузетан допринос науци и образовању, познат и признат у нашој земљи и свету добио Орден рада I степена (1956), Седмојулску награду Србије (1960) и награду Владе Србије за успешну израду универзитетских уџбеника.

ДЕЛА: „Глукоза и дејство хистамина на жабље срце", САЦЛ, 1934, 10; и R. Berović, „Influence de la splenectomie sur le taux de fractions du calcium et du potassium dans le sérum du sang des chiens", Acta pathologica, 1939, 1; коаутор, „Могућност анафилактичког сензибилизовања кроз дигестивни тракт", AV, 1957, 3; „Медијатори алергијских процеса", у: Зборник реферата II Kонгреса алерголога, 1965.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Гавриловић, „Др Илија Ђуричић, Почасни чланови Матице српске", Рад МС, 1964; Б. Николић, „Академик Илија Ђуричић (In memoriam)", Гледишта, 1965, VI; „Научно дело академика Илије Ђуричића", Глас САНУ, 1971, CCLXXI, Одељ. мед. наука 24; М. Бартош (ур.), „Споменица посвећена преминулом академику Илији Ђуричићу", Споменица, 1971, CDXLIV, 50; В. Павловић Кентера, Д. Кентера, „Илија Ђуричић, 1898--1965", у: Живот и дело српских научника, 4, Бг 1998; Знамените личности ветеринарске медицине, Бг 2009; 75 година Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду 1936--2011, Бг 2011.

Ч.едомир Русов; В.ладимир Кањух

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)