ЂУРИЋ, Реља

ЂУРИЋ, Реља, глумац (Крагујевац, 20. IX 1905 -- Београд, 5. IV 1989). Први пут је ступио на сцену 1922. у путујућем позоришту Михајла Лазића Стрица који је са својом трупом боравио у Велесу (Македонија). Године 1924. добија стални ангажман у Народном позоришту у Скопљу где остаје пуних осам година. Сезоне 1933/34. и 1938/39. проводи у Српском народном позоришту у Новом Саду, 1935--1938. у НП у Сарајеву, 1939/40. у НП у Бањалуци и од 1941. до одласка у пензију 1961. у НП у Београду, где и даље игра све до 1972. Повремено је наступао и у Београдској оперети, Повлашћеном позоришту Душана Животића, а бавио се и режијама и педагошким радом у аматерским групама. Играо је у ТВ серији Код Лондона (Н. Комадина, 1968) и ТВ филму Сведоци оптужбе (Д. Караклајић, 1975). С успехом је креирао улоге широког спектра и певао у комадима с певањем, оперетама и опери, добро развијеним, култивисаним и доста високим тенором, али је често владао и нижим гласовним регистром баритонске боје: дуго је тумачио лирске љубавнике, да би постепено освојио драмски репертоар и успешно се исказивао и у карактерним улогама. Врло лепе појаве и развијеног емоционалног живота, сачувао је одмереност и непосредност у глумском изразу. Значајније улоге: Гилденстерн, Лаерт (Хамлет), Ромео (Ромео и Јулија) В. Шекспира; Валер (Тартиф), Клитандар, Клеант (Уображени болесник) Молијера; Дон Карлос (у ист. комаду Шилера); Шпекин, Хлопов (Н. Гогољ, Ревизор); Лисјен (О. Мирбо, Посао је посао); Арман Дивал (А. Дима Син, Гђа с камелијама); Орлић (у ист. комаду Ростана); Огински (Г. Хауптман, Елга); Фабрис (В. Гете, Брат и сестра); Чеда, Тешић (Б. Нушић, Госпођа министарка, Светски рат); Милић (Ј. Веселиновић, Д. Брзак, Ђидо); Учитељ Ранко (М. Глишић, Подвала); певачке партије: Орфеј (Ж. Офенбах, Орфеј у паклу), Микадов син (А. Саливен, Микадо); Гренише (Р. Планкет, Корневиљска звона) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Српска сцена, 1941, 5; Народно позориште Сарајево (1921--1971), Сар. 1971; Д. Животић, Моје успомене, Бг -- Н. Сад 1992; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; Преображење -- Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године, Бг 2009; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), IV, Бг 2017.

О. Марковић