ЂУРИЋ, Никола Т.

ЂУРИЋ, Никола Т., књижевник, учитељ (Крајишка Шаговина код Нове Градишке, 7. IX 1866 -- Београд, 13. IX 1941). По завршетку учитељске школе у Петрињи служио по Славонији, те постављен за путујућег учитеља -- предавача против алкохолизма (о чему је објавио више књижица у више издања под насловом Трезвеност је мој понос (Н. Градишка 1911) и Дари трезвености (Бг 1921). Преводио је с енглеског приче за дјецу. За Србобран (Загреб) писао приче за народ, од којих је објавио збирку Перјанице славонских брђана (Бг 1928). Матица српска му је наградила причу о животу српског народа у Славонији (Радиша Павловић, Н. Сад 1908). Покренуо је лист за ширење трезвености Нови нараштај (излазио с прекидима у Загребу, 1906, 1912--1919) и у том духу објављивао драмска дјела (Мртваци -- а пријете, Бг 1921). За већину драмских комада узима грађу из народних пјесама, махом с поднасловом „трагедија у пет чинова": Имотски кадија (Зг 1919), Војвода Дојчин (Бг 1925), Омер и Мерима (Бг 1926), Дин Зејнел Стојковић војвода дечански (Бг 1927), као и косовска тетралогија И вољеше Царству небескоме (Милош Обилић, Мајка Југовића, Страхињић Бан, Косовка дјевојка, Бг 1930--1933). Грађу из народне традиције ремитологизује или демитологизује, а осавремењује је повезивањем са исходом I свјетског рата. Занимају га психолошки разлози, развија мотивације и усложњава сижејно ткиво народних пјесама. Покушао је обновити јампски десетерац (под утицајем Л. Костића) и дати нову мотивацију трагичке кривице (Јулије Цезар, Бг 1939). Писао је и комедије (Све за љубав науке с мученицом Цвијете Зузорића: комедија у пет чинова, Бг 1929; радио-комедија Ја, господар, ја!, Бг 1939) и херојске драме (Милош Војиновић, Бг 1934). Дјела су му играна у Н. Саду, Сомбору, Вршцу, Вировитици. Преводио је грчке античке трагедиографе.

ДЈЕЛО*: Биљур: трагедија у пет чинова*, Бг 1940.

ЛИТЕРАТУРА: В. Живојиновић, „Имотски кадија", Мисао, 1921, 77; Б. Ковачевић, „Омер и Мерима", СКГ, 1926, 17, 8; Т. Ђукић, „Косовска тетралогија", ЛМС, 1931, 328; М. Савковић, „Имотски кадија", СКГ, 1937, 51; Д. Михаиловић, „И вољаше царству небескоме: косовска театрологија Николе Т. Ђурића", у: Наш крај, 1, Бг 1993; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998.

Д. Иванић