ЂУРИЋ, Милорад

ЂУРИЋ, Милорад, песник, есејиста, прозни писац (Београд, 29. XI 1937 -- Београд, 18. I 2013). Дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1962, где је и магистрирао 1967 (Поетика М. Ј. Љермонтова, Бг 1968). После студијског боравка у Паризу од 1966. уредник, а 1978--2001. главни уредник СКЗ. Ђ. је песник наглашеног осећања за једноставан језички израз неоптерећен херметизмом и за различите врсте песничког регистра, од меланхоличног и рефлексивног до ироничног и сатиричног. Успешно је спајао познате поетске теме с темама из српске културне традиције, као и стандардне књижевне поступке с могућностима савременог обликовања поетског предмета. У песмама слободног и везаног стиха и у наративним поемама (Ругалице, Бг 1992; Пут на Запад, песничка приповетка, Бг 1994) наглашавао је поетско значење пролазности, прожимања прошлости и садашњости, доживљаја природе, симбола савременог живота, као и косовског завештања и усуда српског народа у историји (Намет, Бг 1986; Косово на оба света, Пр 1989). У роману у стиховима Лед у винограду (Бг 1996) користио је аутобиографске мотиве и комбиновао их с темом идеолошких подела српског народа у прошлости. Поетска нарација, инспирација историјом и симболима народне културе резултирали су у његовим књигама богатством песничког израза и трагичним осећањем прошлости и савремености. Слична осећања прожимају и његове прозне књиге. Највећи број мотивски и смисаоно међусобно повезаних наративних целина у збиркама Невини -- кратке приче (Бг 1998) и Мало сунце -- приче о туги и нади (Бг 2009) односи се на теме из националне митологије и историје, те на поједине животне ситуације општије природе, са значењским ширењем на универзалне човекове духовне, етичке и емотивне особине. У есејима се представио као аутор велике ерудиције и изразитих вредносних критеријума. У Огледима о љубави (Пр 1995) наглашавао је шири књижевноеволутивни, културни и национални контекст у којем су се појављивала књижевна дела о којима је говорио. Ђ. је био и антологичар и приређивач изабраних дела наших и страних писаца. Добитник је Октобарске награде Београда, Круне деспота Стефана Лазаревића, награде „Милан Ракић", „Григорије Божовић", БИГЗ-ове награде и Награде СКЗ за животно дело.

ДЕЛА: поезија: Кријумчар, Бг 1962; Сунце и преци, Бг 1973; Пре и после, Бг 1976; Усамљеност, Бг 1984; Лирика, предг. С. Ракитић, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: В. Јагличић, „М. Ђ.: Ругалице", Књижевна реч, 1992, 22; Т. Росић, „Песничка приповетка М. Ђ.", КН, 1994, 46, 879; Ч. Мирковић, Суботњи дневник, Пр 1994; М. Егерић, Гласови, вредности, Бг 1995; П. Зорић, „М. Ђ.: Лед у винограду", КН, 1997, 49, 956; М. Савић, „Тамни вилајет М. Ђ.", Књижевност, 1999, 49, 104.

М. Недић