ЂУРИЋ, Јован

ЂУРИЋ, Јован, хемичар, апотекар, индустријалац (?, 1850 -- Београд, 19. VI 1914). Апотекарски посао започео је с Бошком Николићем и Тићом Ј. Марковићем. Септембра 1877. отвориo je самосталну апотекарску радњу у старој кући И. М. Коларца, преко пута зграде Народног позоришта. Постао је дворски апотекар, дописни члан СЛД и ванредни члан Главног санитетског савета (1882--1891). У току рата с Бугарском (1885--1886), као апотекар Врховне команде, умногоме је помогао сређивању стања у војном санитету. Дужност члана Главног одбора Српског друштва Црвеног крста обављао је 1893. Био је апотекар Општег радничког друштва, а помагао је и чланове Београдске трговачке омладине дајући им попусте при куповини лекова. Учествовао је и у многим привредним пословима. Бавио се куповином и продајом непокретности, давањем интабулационих зајмова, као и индустријским пословима. Својим капиталом помогао је, са трговцем Манојлом Клидисом, отварање фабрике коже Јована Барловца на Чукарици и тиме постао један од њених сувласника. Основао је 1907. фабрику обуће која је током балканских ратова снабдевала српску војску. Кратко време био је и један од одборника Београдске општине. Од 1887. налазио се у управи Привилеговане народне банке Краљевине Србије. На место вицегувернера постављен је 1903. Више година био је члан Привредног савета, члан Управног одбора Београдског кредитног завода (1893), члан Надзорног одбора Првог српског краљевског повлашћеног бродарског друштва (1894--1897), члан (од 1902) и потпредседник Српског акционарског кланичног друштва (од 1914). Крајем XIX в., с имовином у вредности од преко милион динара, словио је за једног од најбогатијих српских привредника. Краљ Милан тврдио је да је Ђ. аутор чланка „Значајно писмо", објављеног августа 1898. у Вечерњим новостима, у време преговора које је српска влада водила у Бечу ради закључења зајма. У чланку се тврди да Аустријанци желе купити српске железнице и шуме. Иако су ове тврдње одмах демантоване, јавност је била узнемирена и дошло је до привременог застоја у преговорима.

ДЕЛО: Квалитативна анализа мокраће, Бг 1877.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1881--1912, 1914; Живети у Београду 1868--1878. Документа Управе града Београда, IV, Бг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица Општег радничког друштва 1881--1905, Бг б. г.; Споменица Народне банке 1884--1934, Бг б. г.; В. Ђорђевић, Крај једне династије, I--III, Бг 1905--1906; Н. Вучо, Развој индустрије у Србији у 19. веку, Бг 1981; М. М. Костић, Успон Београда, I, Бг 1994.

Ј. Јовановић