ЂУРЂЕВИЋ, Никола

ЂУРЂЕВИЋ, Никола, адвокат, политичар, државни саветник (Доњи Михољац, Славонија, 12. X 1864 -- Славонски Брод, 28. VI 1933). Право студирао у Бечу и Загребу, где је дипломирао 1889. После положеног доктората у Славонском Броду 1893. отворио je адвокатску канцеларију у којој је радио до 1920. Био је члан Српске народне радикалне странке за Бачку, Банат и Славонију и њен први потпредседник у Војводини. Залагао се за сарадњу хрватске и српске опозиције од 1905. и био присталица политике Стојана Протића. Од 1897. биран је у Пакрачкој епархији за посланика на свим српским народно-црквеним саборима, где се истицао говорима, а 1907. изабран је за потпредседника сабора у Сремским Карловцима. Почетком XX в. био је један од главних сарадника муслимана из БиХ током борбе за њихову верску и просветну самоуправу и дао предлог верског статута (меморандума) из 1899. Повереник за правосуђе за Хрватску и Славонију покрајинске владе из Загреба постао је 1920, а у фебруару 1921. председник покрајинске владе у Сарајеву. Од јула 1921. до марта 1923. био је покрајински намесник за БиХ, а 1922. постављен је за члана Државног савета. Пензионисан је 1931. и од тада je живео у Славонском Броду. Био је уредник забавног и књижевног листа Српска домаја (1904. и 1906) који је излазио у Новом Саду, Славонском Броду и Руми. Писао је књиге са политичким садржајем, а штампани су му и говори (Браник православља, Бг 1896; Је ли српски народ дегенерисан (покварен)?, Н. Сад 1901). Одликован је Орденом Св. Саве II степена, Карађорђевом звездом IV степена и аустроугарским Леополдовим орденом и Гвозденом круном.

ДЕЛО: Народно јединство и закључак хрватског сабора од 29. октобра 1918, Н. Сад 1919.

ИЗВОР: Каталог књига на језицима југословенских народа 1868--1972, IV, Бг 1978.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Грчић, Историја српске књижевности, Н. Сад 1906; А., „Др. Никола Ђурђевић", Време, 3. VII 1933; 10. VII 1933; Политика, 3. VII 1933; Ј. С. Радојчић, Биографије. Срби западно од Дунава и Дрине, I, Н. Сад 2009.

Д. Тубић