ЂУРАНОВИЋ, Шпиро

ЂУРАНОВИЋ, Шпиро, сликар-рестауратор (Ђурићи код Херцег Новог, 1864 -- Ђурићи, 1910). Био је један од првих академски образованих сликара у Боки которској. Ликовно школовање започео је у Трсту, а наставио га на Уметничкој академији у Кијеву. Његова уметничка каријера започела је повратком из Русије у последњој деценији XIX в. Истакао се у црквеној уметности и портретном сликарству. Забележени су и његови радови посвећени династији Петровић, а у литератури се помиње и његов награђени рад Девојка изложен у руској Думи 1907. Био је аутор десетак иконостаса православних цркава у Боки которској и њеном залеђу. Највећи број његових радова није ни пописан ни сачуван (цркве Св. Неђеље у Јошици у Каменарима, Св. Ђорђа у Ораховцу, Св. Јована на Каменом, Св. Томе у Горњем Морињу, Св. Михаила у Подима). Радио је и за фрањевачку цркву у Котору посвећену Св. Клари. Рестаурисао је иконе из Цркве Св. Јована Богослова у Морињу, чији је аутор био бококоторски мајстор Петар Рафаиловић (1767). Ђ. рад на портретној уметности био је повезан са локалним трговачким и грађанским слојем на црногорском приморју. До данас није сачувано много његових портрета, а они се налазе у Боки которској, на Цетињу и у Београду. Реч је о портрету руског генерала Куропаткина, Марка Стефановића, Славомира Ђурковића, два његова аутопортрета (један je у НМБ), као и портрету непознате Тршћанке (Галерија САНУ). У породичној кући у Каменарима Ђ. је извео фреско-композицију са елементима династичке пропаганде владарске куће Петровића, сликајући књаза Николу и детаљ двоглавог орла црногорског грба. Ђ. радови били су под утицајем руских ликовних образаца из Кијева, са нешто тамнијом палетом. На његово сликарство утицали су и зографски радови са којима се упознао у Боки, а нешто касније апсорбује и ликовне утицаје из других средина.

ИЗВОР: Шематизам православне Епархије Бококоторске, Дубровачке и Спичанске, за године 1890--1910, Дубр. 1910.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ломпар, „Почетак црногорске модерне умјетности", Стварање, 1977, 1; Н. Вујошевић, Мементо: црногорска модерна умјетност, Пг 2005.

М. Станковић