ЂУРАНОВИЋ, Мато

ЂУРАНОВИЋ, Мато, сликар, музичар (Ђурићи код Херцег Новог, 13. IV 1895 -- Мељине код Херцег Новог, 21. II 1973). Своја прва ликовна сазнања добио је од оца Шпира, једног од првих академски образованих сликара из Црне Горе, који је своје уметничке поуке стицао на Уметничкој академији у Кијеву. Ђ. је касније прешао у Задар. Тамо је током и после средњошколског периода радио са професором Иваном Шољаном, образованим на принципима бечког академског реализма. По завршетку I светског рата одлази у САД, где је стекао академско музичко образовање на одсеку за виолину. Сликарством наставља да се бави и излаже у Галвестону 1922, а касније и у другим америчким градовима. Боравећи у Њујорку од 1929, Ђ. завршава Високу уметничку школу на којој му је професор био чувени амерички сликар јерменског порекла Аршил Горки. Нешто касније добија награду од Сликарске и скулпторске галеријске асоцијације за рад Per aspera ad astra, за који су му узор били далматински рибари. У наредних неколико година, до свог повратка у Боку которску, излаже у Вашингтону, Даласу, Сан Антонију и Хјустону. У Галвестону учествује у оснивању Друштва ,,Соко" и увођењу чешког језика у гимназији, поводом чега добија понуду да буде чешки конзул у Хјустону (Тексас). Повратком у Краљевину Југославију наставља своју активну уметничку делатност. У II светском рату бави се илегалним радом, због чега је био заточен на острву Мамула, а по изласку се придружује партизанима. У послератном периоду наставља да се бави уметничким радом. Био је и професор у которској гимназији. Године 1971. отворио је Галерију „Вериге" у својој кући у Каменарима. У његовим радовима су постојале кубистичке, футуристичке и експресионистичке тенденције. У Америци је дошао у додир са утицајима социјалне уметности Дијега Ривере и Карла Монтенегра. Сам је наглашавао утицаје сликарсктва Пола Клеа на његов рад.

ЛИТЕРАТУРА: „Мато Ђурановић, сликар", Просвјетни рад, Тг, 1955, 1; Б. Б. (Б. Балић), „Мато Ђурановић: желио бих да сликам модерно, али блиско свакоме, да одразим вријеме у коме живим", Побједа, 23. VII 1961; И. Злоковић, „Мато Ђурановић (1895--1973)", Зборник Которске секције Друштва историчара Црне Горе, Котор 1973, 1.

М. Станковић