ЂУРАЂ (Јурај) ВОЈСАЛИЋ

ЂУРАЂ (Јурај) ВОЈСАЛИЋ, војвода (? -- ?). Син војводе Воислава Вукчића († пре 1393). Његова делатност може да се прати од 1419, када је с титулом кнеза био сведок „од Доњих Краја". Ту титулу носи и у повељи из 1420, да би се 1421. појавио с титулом војводе. Све до 1434. нема сачуваних података о Ђ. В., који се те године јавља с титулом „војвода Доњих Краја и веће". Ратујући против војводе Сандаља Хранића, војвода Ђ. В. је успео да заузме територију западног Хума, са подршком локалне властеле Радивојевића, којима је издао повељу. Поред ове области, под влашћу Ђ. В. су биле и некадашње жупе „земље" Доњи Краји -- Земуник, Плива, Бањица, Сана и Глаж, а вероватно и територије које су их повезивале с приморјем (Гламоч, Ливно). Поменута повеља је записана у подграђу града Крешево, који је крајем 1433. војвода Сандаљ отео босанском краљу, да би га војвода Ђ. В. у лето наредне године заузео. Након Сандаљеве смрти априла 1435, Ђ. В. је освојио трг Дријева на Неретви, али је убрзо морао да га преда представнику угарског краља. Последњи траг у изворима о војводи Ђ. В. пружа писмо бана Матка Таловца из септембра 1438, у вези са жалбама Дубровчана против Сандаљевог наследника, војводе Стефана Вукчића-Косаче. Синови војводе Ђ. В. били су Петар и Ђурађ (Јурај) Војсалић.

ИЗВОРИ: F. Miklosich, Monumenta Serbica, Viennae 1858; L. Thallóczy, A. Áldásy, „Magyarország melléktartományainak oklevéltára, II, A Magyarország és Szerbia közti összeköttetések oklevéltára", Monumenta Hungariae Historica 33, Budapest 1907; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I--1, Бг -- Ср. Карловци 1929.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002.

Ј. Мргић