ЂУРАЂ ГОЛЕМОВИЋ

ЂУРАЂ ГОЛЕМОВИЋ, властелин (? -- ?, после 1466). Потиче из утицајне породице Големовић чији су чланови обављали неке од најзначајнијих функција у држави деспота Ђурђа Бранковића. На положају кефалије Приштине смењивала су се браћа Големовићи. Оливер (Олко) се помиње на тој функцији 1436. У једној дубровачкој исправи из јануара 1448. Ђ. Г. је забележен као officiale del signor despoto, а неколико месеци касније на челу управе у Приштини поново се помиње Оливер. У време Првог пада деспотовине Ђ. Г. је заједно с владаром напустио Србију. У новембру 1443. обраћао се дубровачком Већу умољених. Од Дубровчана је добио барку да се одвезе до Сплита. У том периоду забележени су и његови контакти са Стефаном Вукчићем Косачом. После обнове Деспотовине Ђ. Г. је обављао значајне функције у држави. У лето 1454. се помиње као „судија господина деспота" у Смедереву. У два наврата Ђ. Г. је учествовао у дипломатским мисијама на Порти као деспотов изасланик. Најпре се 1453. обраћао султану Мехмеду пред судбоносни напад на Цариград. Други пут је 1456. имао задатак да умоли султана који се налазио у близини Једрена носећи му годишњи данак. У извештајима о овoj мисији Ђ. Г. се помиње с титулом челника. После пропасти Српске деспотовине приклонио се оној групи српских великаша који су остали на територији Османског царства и боравили на двору Маре Бранковић у Јежеву. Помиње се као сведок на једној повељи коју је царица Мара издала 1466. манастирима Хиландар и Св. Павле на Светој Гори. Ово је уједно и последњи помен овог способног човека који је живео у тешком периоду српске историје. Није познато када је умро нити где је сахрањен. Народна епска поезија бележи овог великаша под именом Големовић Ђура. Помиње се у песми „Смрт војводе Каице" као један од дванаест војвода деспота Ђурђа наведених у овој песми.

ЛИТЕРАТУРА: И. Руварац, „Прилошци -- Големовић Ђура", ГНЧ, 1900, 20; К. Јиричек, Историја Срба II, Бг 1952; Д. Ковачевић Којић, „Приштина у средњем веку", ИЧ, 1975, 22; Р. Ђук, „Повеља царице Маре манастирима Хиландару и Светом Павлу", ИЧ, 1977, 24; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.

М. Копривица