ЂУРАЂ БЕЛМУЖЕВИЋ

ЂУРАЂ БЕЛМУЖЕВИЋ, кнез, војвода (?, почетак XV в. -- ?, после 1455). Припадао је истакнутој феудалној породици Белмужевића (Биомужевића), која се истакла за време деспота Ђурђа Бранковића. Њихов успон се може пратити још од 30-их година XV в. Породична баштина им је била у средњовековној области Загорја (данашња ваљевска Подгорина), где и данас постоји село Беомужевић. Господар ове области Стефан Белмужевић је, према Константину Јаничару, заробио Јанка Хуњадија после пораза на Косову (1448), и предао га свом господару, деспоту Ђурђу у Смедереву. Стефан је био најстарији од браће, а из извора су познати и млађи Вук и Ђ. Ђ. се у некој дипломатској мисији помиње у време дубровачког рата (1430--1432) са Радославом Павловићем. Почетком 1443. додељена му је извесна свота новца од стране дубровачке владе. У сличној дипломатској мисији га срећемо током те године када преко Дубровника и Сплита одлази у Угарску, што је вероватно повезано са предстојећим походом против Турака. Те године је боравио дуже времена у Дубровнику са братом Вуком и породицама. Од дубровачког Већа умољених су добили барку која је 5. децембра требало да превезе њихове жене до Скадра. Ђ. се заједно са Вуком истакао као представник деспотов, са значајним управним функцијама у Зети после обнове Деспотовине. Помиње се с братом Вуком међу сведоцима на пресуди зетског војводе од 8. IX 1445, којом се на основу изјава сведока, утврђује граница између поседа Хота и Матагужа. Наведени су као „српска властела", а остали сведоци су уписани као „зетска властела". Веће умољених је својом одлуком од 1. VIII 1454. доделило Белмужевићима дубровачко грађанско право, које се иначе није тако лако додељивало странцима. Одлуком Малог већа од 1. III 1455. Ђ. је одобрена набавка извесне војне опреме. Оно што је важно у овој одлуци је да се помиње са титулом војводе. Вероватно је ову титулу стекао у великом крсташком походу 1443--1444 (Велика војна), за заслуге у обнови Деспотовине. Последњи пут се у изворима помиње 6. V 1455. Да ли је као његов млађи брат Милош имао поседе у време деспота Лазара, и са леве стране Дрине, није нам познато. Такође се не зна када је умро и да ли је са Милошем прешао у Угарску. Колики је значај имала породица Белмужевић у Србији, говори поменута чињеница да им је дубровачки сенат доделио право грађанства, свакако и због заслуга Ђ. за Дубровник у дипломатским мисијама тог доба.

ИЗВОРИ: Дубровачки архив; А. Веселиновић, Дубровачко Мало веће о Србији 1415--1460, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: А. Соловјев, „Зетска пресуда из 1455. године", АПДН, 1931, 1--2; К. Јиречек, Историја Срба II, Бг 1978; Историја српског народа II, Бг 1982; А. Веселиновић, „Граница између Србије и Босне у XV веку", у: Зборник БиХ од средњег века до новијег доба, Бг 1995; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1999.

А. Веселиновић