ЂУКИЋ, Славољуб

ЂУКИЋ, Славољуб, новинар, публициста (Словац код Лајковца, 27. X 1928 -- Београд, 12. I 2019). Током II светског рата похађао је гимназију у Ваљеву, а матурирао у Београду. Као шеснаестогодишњак постао је борац Прве пролетерске бригаде и прошао ратни пут од Словца, преко ослобађања Београда и Сремског фронта, до Трста. Новинарску каријеру почео је у Спорту (1949), потом је био новинар Вечерњих новости, Борбе и Политике, где је највећи део радног века провео као коментатор и хроничар. Био је и главни уредник недељника НИН. Седамдесетих година активно је сарађивао у Културно-образовном програму Телевизије Београд. Реализовао је више документарних прилога-портрета са истакнутим личностима јавног живота. После пензионисања 1987. активно је пратио политичка и друштвена збивања, те у књигама анализирао ситуацију, људе и догађаје (Како се догодио вођа, Бг 1992; Између славе и анатеме, Бг 1994; Он, она и ми, Бг 1997; Крај српске бајке, Бг 1999). Посебну пажњу је посветио политичкој идеји Добрице Ћосића, па је написао биографску причу о његовом интелектуалном ангажману (Ловљење ветра, Бг 2001) и књиге разговора са њим (Човек у свом времену, Бг 1989; Поглед из осињака, Бг 2014). У књизи Политичко гробље (Бг 2009) истиче да се у приступу свом послу трудио да остане на терену где се најсигурније осећа, да у новинарству највише цени информацију и причу, да се „у причама налази извор живота, а поштена информација је прима новинарства". Био је косценариста и писац за неколико документарних филмова, који су освојили највише уметничке награде, међу којима су и: Кров, Жуљ и Повратак из Кутузера. Добитник је више признања и награда за свој новинарски рад, а за књигу Политичко гробље понео је награде „Десимир Тошић" (2009) и „Светосавски печат" (2010).

ДЕЛО: Слом српских либерала, Бг 1990.

ЛИТЕРАТУРА: В. Дидановић, „Портрет савременика: Славољуб Ђукић", Време, 25. II 2010; М. Ђорђевић, „Стенограф скривен међу новинарима", Политика, 27. III 2017; „Преминуо Славољуб Ђукић", Политика, 12. I 2019.

З. Хр. Радисављевић