ЂОРИЋ, Никола

ЂОРИЋ, Никола, књижевник, преводилац, лекар (Смољинац код Пожаревца, 1. V 1859 -- Скопље, 29. X 1913). По завршетку Велике школе у Београду (1877--1881) предавао је у гимназији у Нишу (1881/82), а затим, као државни стипендиста, студирао медицину у Бечу (1882--1891. с прекидима). Био је лекар и окружни физикус у Нишу (1891--1896), Варварину (1897--1898), Ражњу (1899--1902), Неготину (1902--1903), Шапцу (1904--1909), Врању и Врањској Бањи (1909--1913). У балканским ратовима био је лекар Треће пољске болнице Моравске дивизије, а после рата је, по сопственој жељи, постављен за физикуса Скопског округа, али је по доласку у Скопље преминуо. У Народном позоришту у Београду игране су његове оригиналне трагедије, писане и под утицајем Шекспира, Сликар или вереник и драги (1879), Везир Абоговић (1881), Видосава (1881), Владислав краљ Угарски (1885/86), Момир (1889) и Слава Мађарска (1906), те преводи с немачког Папа и краљ (Г. О. Марбах, 1878), Девојка Орлеанка (Ф. Шилер, 1879), Дебора (С. Х. Мозентал, 1879), Димитрије лажни цар (Х. Лаубе по фрагментима Ф. Шилера, 1879), Клавиго (Ј. В. Гете, 1883) и с француског Федра (Ж. Расин, 1879).

С.таниша Војиновић

Огледао се као песник, приповедач, драмски писац, преводилац и сакупљач народних умотворина. Већина његових дела инспирисана је народном прошлошћу, што се види и из епопеје Косово (први део објављен 1902. у Београду, док је рукопис другог дела, који је после Ђ. смрти нађен и предат Коларчевој задужбини, изгубљен приликом повлачења 1915). За заслуге на књижевном пољу одликован је 1900. Орденом Светога Саве петога реда.

Д.рагана Бедов

На Годишњем скупу СЛД 1906, првом таквом скупу који је одржан ван Београда, изложио реферат под насловом „О јевтином лечењу народа на селу и јевтиној лекарској помоћи" у којем је изнео своја схватања у вези са организацијом здравствене заштите. У реферату се залаже и за оснивање Медицинског факултета. Дописни члан СЛД постао 1897, а редовни 1906.

С.рђан Миловановић

ДЕЛА: поезија: Љубице, Ниш 1892; спев: Марков топуз, Бг 1878; кратка проза: Каваљер Лаза, Ниш 1882; драма: Момир (прир. С. Војиновић), Бг 2001.

ЛИТЕРАТУРА: М. Владимировић, „Библиографија Николе В. Ђорића", Браничево, 1969, XV, 4--5; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Д. Михаиловић, Шекспир и српска драма у XIX веку, Бг 1984; С. Војиновић, „Никола Ђорић -- заточник косовског епа", Viminacium, 2001, 12; Д. Бедов, Сутон и Уздах: дело и књижевна судбина Милоша Н. Ђорића, Бг 2013.

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)