ЂОРЂИЋ, Стојан

ЂОРЂИЋ, Стојан, књижевни критичар, универзитетски професор (Модрича, Република Српска, 16. I 1950). Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1973, на Групи за југословенску и општу књижевност; магистарске студије завршио 1975 („Српска трилогија" Стевана Јаковљевића -- жанр, структура и место дела у књижевности између два рата", Књижевна историја, 1975, 30). Докторирао на Фил. ф. 1992. тезом Рецепција књижевног дела Иве Андрића у Француској до 1975. године (Бг 2003). Био је средњошколски професор у Тузли (1973--1974) и Београду (1974--1975), стручни сарадник у републичким и савезним друштвено-политичким установама, лектор за српски језик и културу на Сорбони (1982--1984), новинар, самостални уметник. На „Мегатренду" у Београду радио је као доцент (2007--2009), потом на Филозофском факултету у Нишу, где је биран за редовног професора (2013). Био је главни уредник часописа Словеса 2002--2007. Приредио је изабрана дела Ј. Дучића, М. Настасијевића, Б. Ћопића, И. Андрића и П. Кочића, зборник критика о О. Давичу, књигу интервјуа са М. Булатовићем. Од 1971. континуирано се бави књижевном критиком и историјом српске књижевности. Књижевност и њену улогу Ђ. посматра у контексту најзначајнијих уметничких и културних процеса данашњег времена. Искуства и предности које критичару пружају савремени приступи књижевном тексту и увиди у најзначајније поетичке промене у српској књижевности друге половине ХХ в. најсигурнија су основа његових критичких тумачења. Стога с подједнаком пажњом пише и о својим савременицима (О песничким књигама, Бг 2001; Три критике, Бл 2004) и о писцима српске књижевности ранијих времена, највише о онима из прве половине ХХ в. (Сличности и разлике, Зр 2011; Иво Андрић -- Хомер модерног доба, Бг 2018). Критичку пажњу најчешће усмерава према ауторима савремене српске прозе, Р. Б. Марковићу (Песничко приповедање, Бг 2006; Песничко приповедање 2, Лајковац 2012), П. Угринову (Уметничка егзистенција, Ниш 2015) и појединим песницима. Радови су му објављивани на француском, енглеском и македонском језику. Добитник је награде за књижевну критику „Милан Богдановић".

ДЕЛА: Надахнућа и значења, Бг 1979; Креативно писање, Бг 2009; Иреалистичко доба -- српска књижевност од 1990. до 2010, Бг 2015; Калиграфија метафоре -- књижевнокритички портрет Драгана Јовановића Данилова, Зр 2017.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Стојановић Пантовић, „Домети критичког тумачења", Златна греда, 2002, 2, 7--8; В. Милинчевић, „Андрић у Француској", Свеске, 2003, 20; В. Вулетић, „Белешке уз књигу Песничко приповедање", ЛМС, 2006, 478, 4; М. Недић, „Упоредна критика Стојана Ђорђића", ЛМС, 2012, 489, 3.

М. Недић