ЂОРЂЕВИЋ, Војислав

ЂОРЂЕВИЋ, Војислав, инжењер агрономије, министар, публициста (Велико Градиште, 28. V 1894 -- Јајинци, Београд, 25. III 1943). Матурирао је у Другој београдској гимназији непосредно пред избијање I светског рата, који је провео на студијама агрономије на Универзитету у Грињону у Француској, дипломиравши 1918. По повратку у земљу радио је у Министарству пољопривреде, али је 1920. дао отказ и посветио се задругарству. Управник Задружног савеза у Пожаревцу постао је 1920, помоћник управника 1928, а управник Главног савеза српских земљорадничких задруга 1931. Осим тога, био је од средине 1930-их (први) потпредседник Главног задружног савеза Југославије и председник Удружења југословенских агронома, као и председник Главног савеза српских земљорадничких задруга 1938--1943. Био је уредник листа Земљорадничка задруга, органа Савеза српских земљорадничких задруга (1928--1936), те власник, издавач и уредник листа Земља (1940--1941). Објављивао у Агрономском гласнику и Задружном календару Главног савеза српских земљорадничких задруга за просту 1939. годину. Политичко деловање почео у Савезу земљорадника. Противио се пријему групе Драгољуба Јовановића у ову странку. Дао је подршку шестојануарском режиму краља Александра, због чега је оптуживан да је иступио „против целине странке и њеног става". На скупштинским изборима 1935, на земаљској листи Богољуба Јевтића, као „отпадник" Савеза земљорадника, изабран је за народног посланика у Рамском срезу. У Народној скупштини је био председник Народног сељачког клуба, а у влади Милана Стојадиновића министар без ресора (март 1936 -- фебруар 1939). На скупштинским изборима децембра 1938. изабран је за народног посланика као предводник посебне групе на листи Југословенске радикалне заједнице у Рамском и Кочанском срезу. Незадовољан пољопривредном политиком, критиковао је владу Драгише Цветковића. Одбио је позив Милана Недића да у његовој влади преузме дужност министра пољопривреде, али је био један од потписника Апела српском народу у августу 1941. Ухапшен је октобра 1942. под оптужбом да је сарађивао са покретом отпора Драгољуба Михаиловића, затворен у логору на Бањици и неколико месеци касније стрељан.

ДЕЛА: Задруге за пољопривредни кредит, Бг 1933; Међународни задружни састанак, Бг 1934; Карактеристика и критика пројекта Задружног закона, Бг 1935; Задружни дан, Бг 1937.

ЛИТЕРАТУРА: „Г. Војислав Ђорђевић", Политика, 8. III 1936, 2; М. Бодрожић, „Грађанске странке у Србији 1941--1945", Токови револуције, 1972, 8; М. Радојевић, Удружена опозиција 1935--1939, Бг 1994; Н. Јовановић, Земљорадничка левица у Србији 1927--1939. године, Бг 1994; Б. Божовић, Београд под комесарском управом 1941 године, Бг 1998; Д. Јовановић, Људи, људи... Медаљони 94 политичких, јавних, научних и других савременика, Бг 2005; М. Гаковић, Савез земљорадника (Земљорадничка странка) 1919--1941, Бл 2008; E. Мицковић, M. Радојчић, Логор Бањица. Логораши, I, Бг 2009; Ж. Стојановић, Д. Гњатовић, Задругарство у Србији: 120 година Задружног савеза, Бг 2015.

М. Гулић