ЂОРЂЕВИЋ, Владимир Д.

ЂОРЂЕВИЋ, Владимир Д., индустријалац, економски писац, резервни потпуковник (Београд, 1884 -- ?, 2. II 1967). Од оца и стрица, који су били трговци, предузимачи и бродовласници наследио је знатну имовину. Државни докторат из економско-финансијских наука о реформи немачког банкарства „Zur Frage der Trennung des Depositengeschäfts von der Effekten- und Spekulationsbanken in Deutschland" одбранио је 1912. у Берлину код професора А. Вагнера. По повратку у Београд постао је индустријалац и рентијер. Бавио се пословима у грађевинској индустрији и био власник трговинских радњи и неколико зграда међу којима је хотел „Београд" (1936). Подигао је циглану. Био је члан Управе Индустријске коморе, председник Индустријског удружења, члан управа више хуманитарних и спортских удружења, као и председник Привредне секције Српског културног клуба. Учествовао је у балканским ратовима и I светском рату (1912--1918) као резервни коњички официр. У два наврата се повлачио преко Албаније (1912, 1915). Године 1925. унапређен је у чин резервног потпуковника. Током II светског рата је хапшен и одвођен на Бањицу. Након ослобођења кућа и имовина су му национализоване, а њему је суђено због утаје мање уштеђевине. Таст му је био генерал Михаило Рашић, а војни министар генерал Драгомир Стојановић пашеног. Син му је био академик Димитрије, историчар и професор универзитета у Санта Барбари (Калифорнија), а други син Михаило Миша Ђорђевић, професор универзитета Пенсилванија (Филаделфија). Писао је радове из области привреде, бавио се превођењем, те сарађивао у периодици: Економист, Трговински гласник, Српски књижевни гласник. С групом аутора у зборнику Истина о Економској подлози хрватског питања: одговор г. др. Бићанићу (Бг 1940) написао је одговор на памфлет-књигу хрватског економисте Р. Бићанића Економскa подлоga хрватског питања (Зг 1938). Одликован је Златном и Сребрном медаљом за храброст.

ДЕЛА: Уложни проблем и новчана криза, Бг 1924; превод с енглеског: Ч. Довес, Мек Кена, Одлуке стручњака о репарацијама: извештаји Довеса и Мк. Кена: са прилозима, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Бг 1926; Ко је ко у Југославији, Зг--Бг 1928; Д. Ђорђевић, Ожиљци и опомене, I--III, Бг 2001.

М. Бјелајац