ЂОРЂЕВИЋ, Софија Цоца
ЂОРЂЕВИЋ, Софија Цоца, глумица (Београд, 19. IX 1880 -- Београд, 26. VII 1908). Мајка Савка била је глумица, а отац Веља Миљковић глумац, редитељ и драмски писац. Завршила је основну школу и три разреда лутеранске школе, где се предавало на немачком и учио француски. Са непуних десет година први пут се појавила на сцени у Новом Саду (наступала 1889--1893). Дебитовала је у Београду 1895. као Јелка у комедији Шумска ружа Милера и Кенигсбинтера. Ангажман за сталног члана Народног позоришта добила је 1. XI 1897. Већ 1898, поред улога дечака и девојчица, игра у савременом драмском репертоару. Од 1901. до 1905. достигла је пуну уметничку зрелост и остварила врхунске улоге, међу којима се истичу оне у којима је оживела карактере понижених и увређених, погођених физичким и душевним болом. Нови прилаз глуми видела је у брижљивој студији. Заговорник је нове школе у којој се избегава свако афектирање и декламација, подстиче истинско и верно. Од фебруара до јуна 1906. усавршавала се у Паризу где је упознала Јулију Барте, чланицу Француске комедије. Током 12 година рада на сцени НП остварила је преко 120 различитих ликова у страној и домаћој драми. Улоге: Марија (А. Бек, Гаврани), Злодушица, Станка (Б. Нушић, Љиљан и оморика, Тако је морало бити), Мими (Т. Барије, А. Мирже, Чергашки живот), Франсоа (Ж. Ренар, Црвенко), Магда (Х. Судерман, Завичај), Маргарита (Е. Брије, Драгана), Марта (Е. Пајрон, Миш), Матилда (Е. Бути, Луцифер), Џесика (В. Шекспир, Млетачки трговац), Жермена (О. Мирбо, Посао је посао), Аница (И. Војновић, Еквиноцио), Стана (М. Петровић, Чучук Стана), Олга (М. Предић, Голгота).
ЛИТЕРАТУРА: П. С. Талетов, „Цоца Ђорђевић", Босанска вила, 1908, 23; М. Мићић, „Софија Цоца Ђорђевић", Дело, 1908, 48, 1; С. Николајевић, „Софија Цоца Ђорђевић", Недељни преглед, 1908, 16; М. Грол, Позоришне критике, Бг 1931; Из позоришта предратне Србије, Бг 1952; О. Милановић, „Софија Цоца Ђорђевић", Зборник Музеја позоришне уметности, 1, Бг 1962; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба, Бг 1979.
З.оран Т. Јовановић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)