ЂОРЂЕВИЋ, Сибин

ЂОРЂЕВИЋ, Сибин, архитекта (Витково код Крушевца, 16. IX 1926 -- Штутгарт, Немачка, 29. IX 2013). Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 1950. код проф. М. Злоковића. У Урбанистичком заводу града Београда радио је до преласка у Нови Сад 1952. Током 1954. одлази у Париз као стипендиста, где се упознаје са делима Ле Корбизијеа. Сви пројекти које је извео у Новом Саду заједно са супругом Миленом (1924--2015), као и многобројни конкурсни радови, настали су по оснивању Архитектонског атељеа „План" (1956), у којем је Ђ. био директор и главни пројектант (до 1963). У њима се огледа утицај Корбизијеове архитектуре и нових струјања у архитектури тога доба. Током 50-их и 60-их година ХХ в. нека од њихових остварења (пословне зграде на булеварима Ослобођења и Михајла Пупина, 1958; четири павиљона Пољопривредног факултета, 1956--1964) одрази су Корбизијеових утицаја на српску послератну архитектуру (слободни стубови у приземљу, хоризонталне траке прозора, коришћење брисолеја за заштиту од сунца, равни кровови као пета фасада, као и доминантна употреба армираног бетона, стакла и челика). Архитектонски пар Ђ. остварио је успешну и дуготрајну каријеру. Од конкурсних радова који нису изведени издваја се пројекат за Народну банку на Тргу републике, као и за Народну библиотеку. Победа на конкурсу за Основну школу „Васа Стајић" довела је до изградње једне од првих новосадских послератних школских зграда које су означиле потпун прекид са дотадашњом градитељском праксом. Брачни пар Ђ. су међу првима у Новом Саду употребљавали стаклене завесе 1959. на пословној згради на Булевару Михајла Пупина (данас ЗИГ). После низа изведених објеката у Новом Саду (Робна кућа „Узор" 1953; Основна школа ,,Васа Стајић" 1955; Хотел „Парк" 1959, изведен 1962; Административна зграда на Булевару ослобођења 69, 1957--1958), стамбених зграда у Београду, Мотела на Авали (1960), те објеката у Крушевцу (Робна кућа, изгорела 1996; Биоскоп у Дому синдиката, 1964--1966; Стамбене зграде насеља „Чешаљ", 1962--1963), Ђ. у Немачкој наставља каријеру као руководилац у Државној управи за високоградњу у Штутгарту (од 1963), где пројектује школске и административне зграде (Школа за децу оштећеног слуха, Нуртинген, 1965--1970; Дом за сирочад, Еслинген, 1968--1970; Пословна зграда, Шорндорф, 1973--1975; Висока педагошка школа, Нуртинген, 1981--1985), бавећи се и реконструкцијом споменика културе (Комплекс старе психијатријске клинике, Виненден, 1972--1981; Дворац у месту Вашенборен, 1976--1977). Заједно са Хорстом Осенбергом написао је књигу Eingänge: Anlage, Form, Konstruktion (Штутгарт 1973). Године 2000. Ђ. је додељена Табаковићева награда за архитектуру.

ЛИТЕРАТУРА: Contemporary Yugoslav Architecture, Ljub. 1959; П. Васић, Уметност у Крушевцу, Н. Сад 1989; Архитект Сибин Ђорђевић, Н. Сад 2000; В. Митровић, Из историје културе и архитектуре: записи једног истраживача (1994--2014), Н. Сад 2016.

М.арија Ристић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)