ЂОРЂЕВИЋ, Мита

ЂОРЂЕВИЋ, Мита, наставник, народни посланик, писац (Нови Сад, 23. X 1862 -- Нови Сад, 26. VII 1950). Учитељску школу завршио је у Сомбору 1881. Радио је као учитељ најпре у Кулпину (1881--1887), па у Србобрану (1887--1892). Потом је добио привремено намештење у Вишој девојачкој школи у Новом Саду. Саставио је Читанку за српске више девојачке школе у Угарској (Н. Сад 1897). Када је 1899. положио испит за наставника филолошко-историјско-географске групе предмета у Загребу, добио је статус сталног наставника. Од 1905. до 1927. био је управник Више девојачке школе у Новом Саду, наследивши на том положају Аркадија Варађанина. Успео је да обезбеди уредан рад школе и за време I светског рата. Бавио се политиком, а до I светског рата његово ангажовање било је превасходно усмерено на одбрану интереса школства и права наставног кадра. У децембру 1917. био је члан Средишњег одбора за смештај српске деце, избеглица из Босне, Херцеговине и Далмације. У јесен 1918. укључио се у рад Српског народног одбора у Новом Саду, обављајући дужност секретара. У новембру 1918. био је и посланик Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена и један од њена четири секретара. Крајем фебруара 1919. на другом заседању Скупштине изабран је за члана Привременог народног представништва новостворене југословенске државе. Спровео је одлуке Министарства просвете Краљевине СХС о подржављењу Више девојачке школе и њеном претварању у Женску грађанску школу. Почетком 20-их година био је члан Просветног одсека Матице српске, а током читавог међуратног раздобља сарадник Матичиних периодичних издања. Објављивао је чланке из области педагошке теорије и праксе, те био један од најактивнијих заговорника опстанка „грађанских школа". Више од три деценије био је један од најугледнијих чланова Управног одбора Српског учитељског конвикта у Новом Саду (основаног 1890) и његов председник (1927--1930), као и председник Управног одбора Учитељског деоничарског друштва „Натошевић" у Новом Саду. На парламентарним изборима 1923. изабран је за посланика као кандидат Радикалне странке за Нови Сад. У то време био је члан Pедакционог одбора и редовни сарадник радикалског листа Застава. После пензионисања (1927) радио је у Историјском архиву у Новом Саду. Био је члан Уређивачког одбора Споменице ослобођења Војводине 1918 (1929). После оснивања ЈРЗ био је на парламентарним изборима у децембру 1938. заменик кандидата Стевана Ћирића на посланичкој листи ЈРЗ за град Нови Сад.

ДЕЛА: С пута кроз српски југ, Н. Сад 1904; За породицу и дом, Н. Сад 1904; С Дунава на Дрину. Путопис у Бању Ковиљачу и околину с погледом на живот народа српског у тим крајевима, Н. Сад 1908; Жена у историји српској, Н. Сад 1912; Држава је у питању. Искрена реч пред изборе народних посланика од 8. фебруара 1925, Н. Сад 1925; После осмог фебруара. Шта су нам спремали посланички избори 8. фебр. 1925, а шта су нам донели, Н. Сад 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Дим. К., „Смрт Мите Ђорђевића", ЛМС, 1950, 366, 3; Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918--1941, Н. Сад 1983; С. Бјелица, Радикали у Војводини 1919--1929, Бг 2005.

Б. Шимуновић Бешлин