ЂОРЂЕВИЋ, Милентије

ЂОРЂЕВИЋ, Милентије, књижевник, историчар књижевности, универзитетски професор (Мозгово код Алексинца, 2. X 1950). Дипломирао на Одсеку за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду 1975, где је магистрирао 1988. и докторирао 1992. Краће време радио као средњошколски професор у Крушевцу; на Институту за књижевност и уметност у Београду изабран је 1994. за научног сарадника, а 1995. за доцента на Педагошком факултету у Јагодини. На Филозофском факултету у Нишу предавао 2000--2011, а од 2005. је редовни професор. На Високој школи струковних студија за васпитаче у Крушевцу предавао је од 2011. Бавио се везама савременог српског романа и средњовековне биографике (Савремени српски роман и средњовековна проза, Круш. 1990), српским надреализмом (Анатомија српског надреализма, Параћин 1990), реториком, беседништвом (Беседништво код Срба, Ниш 2007), применом савремених метода у настави српског језика и књижевности (Настава књижевности у савременој школи, Круш. 2004). Студијом Књижевност у знаку кризе (Бг 2013) указује на кризу читања и кризу књижевности. Огласио се као приповедач (Отров костретне урме, Круш. 1986; Живописци: истинити апокрифи, Круш. 1992; Ничија земља, Бг 2015), романописац (Мазија, Бг 1994; Чума, Бг 1996), песник, драмски писац и преводилац. За роман Свети ратници (Бг 2001) добио је Просветину награду.

ДЕЛА: Најлепше српске беседе, Бг 1999; Баштина и баштиници: студије и огледи из српске књижевности 19. и 20. века, Бг 2003; Крива Дрина: чланци, полемике и памфлети, Бг 2010; Мојсињска трилогија, Бг 2017.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Анђић, „М. Ђ.: Отров костретне урне", Поља, 1987, XXXIII, 336; М. Матицки, „Басма од истине", у: О српској прози, Бг, 2000; Г. Максимовић, „Симболика Светих ратника", у: Критичко начело, Бг --Ниш 2005; С. Божић, „О благим ратницима вере и неуништивој лепоти света", у: Подстицаји, трагања: књижевна савременост и критика, Бг 2010; Б. Живковић, „Књижевност као опомена новим генерацијама", Траг, 2014, X, 37.

Д. Бедов