ЂОРЂЕВИЋ МАЛАГУРСКА, Мара

ЂОРЂЕВИЋ МАЛАГУРСКА, Мара, књижевница, етнограф, културни радник (Суботица, 20. XII 1894 -- Београд, 7. VII 1971). Основно образовање стекла у родном граду и Штросмајеровом заводу у Ђакову, а Вишу девојачку школу завршила у Суботици. Била је члан делегације на Великој народној скупштини у Новом Саду која је 1918. прогласила присаједињење Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. Удала се 1919. за Драгослава Ђорђевића, будућег жупана и сенатора. Током 1920. и 1921. с мужем дипломатом боравила је у Лондону. Учествовала је у оснивању Буњевачке просветне матице 1927. Од 1929. живела је у Београду. Преко мужа била блиска с краљевском породицом. После рата одузета јој је имовина. Почела је да објављује 1912. у суботичком листу Невен под псеудонимом Невенка, а прву приповетку из буњевачког живота „Грго Доранција", објавила је у суботичком часопису Књижевни север 1925. За дужу приповетку „Вита Ђанина" добила је 1928, на конкурсу Друштва „Цвијета Зузорић", награду СКА. Њене приповетке, писане у реалистичкој традицији српске завичајне прозе, посебно најзначајнија, „Вита Ђанина", најчешће поступком сказа, у буњевачком говору, посвећене су животу бачких Буњеваца у време аустроугарске владавине и током I светског рата. Пуне су изворне грађе из живота Буњеваца и њихове борбе за националну самобитност, чему служе и многобројни етнографски радови Ђ. Носилац је Oрдена Св. Саве и Белог орла.

ДЕЛА*: Буњевачки обичаји у сликама*, Суб. 1927; Вита Ђанина и друге буњевачке приповетке, Бг 1933; Стара буњевачка народна ношња и вез, Суб. 1940; Буњевка о Буњевцима, Суб. 1941.

ЛИТЕРАТУРА: М. Кнежевић, „М. Ђ. М.", КС, 1931, 7, 7; М. Јанковић, „Вита Ђанина и друге приповетке", Мисао, 1932, 14, 41; М. Цар, „Вита Ђанина и друге приповетке из буњевачког живота", ЛМС, 1934, 108, 339, 2; С. Кујунџић Остојић, „Предговор", у: М. Ђ. М., Вита Ђанина и друге приповетке из буњевачког живота, Суб. 2012; М. Недић, „Приповетка из буњевачког живота Вита Ђанина М. Ђ. М.", Прича, 2014, 8.

М.арко Недић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)