ЂОРЂЕВИЋ, Јован

ЂОРЂЕВИЋ, Јован, педагог, универзитетски професор (Ниш, 20. VI 1923 -- Београд, 20. VI 2017). Учитељску школу завршио у Јагодини 1942. Студирао педагогију на Филозофском факултету у Београду 1946--1950, а по завршетку студија студирао друштвене науке (1950--1952) на Институту друштвених наука у Београду. Докторску дисертацију „Прилог експерименталном испитивању дидактичке вредности наставног филма" одбранио је на ФФ у Београду 1961. На стручном и научном усвршавању био је у Немачкој, Чехословачкој, Совјетском Савезу и САД. После завршетка Учитељске школе био је учитељ у Лалинцу и Лесковику код Ниша. Учесник је НОР-а и резервни официр ЈНА. На ФФ у Београду радио је од 1952. као професор средње школе додељен на рад, асистент, доцент, ванредни и редовни професор Опште педагогије и Дидактике. Био је хонорарни професор Педагогије на Педагошко-техничком факултету у Чачку и на ФФ у Новом Саду. Држао је предања на ФФ у Петрињи (Хрватска). Два су главна подручја његовог научног интересовања: теорија васпитања (области интелектуалног и моралног васпитања) и дидактика (проблеми савремене наставе). У тим областима објавио је и своје најзначајније радове: Дијаслике и наставни филм у школи (Бг 1962); Телевизија у образовању и васпитању (Бг 1965); Могућности телевизије у васпитању и образовању (Бг 1975); Интелектуално васпитање (Бг 1975); Савремена настава -- организација и облици (Бг 1981); Mësimi bashkëkohor, organizimi dhe format (Пр 1986, превод књиге на албански језик), Педагогија (Бг 1983); Иновације у настави (Бг 1986); Интелектуално васпитање и савремена школа (Сар. 1990); Својства универзитетских наставника (Бг 1992); Настава и учење у савременој школи (Бг 1997); Морално васпитање, теорија и пракса (Н. Сад 2002); Реформски педагошки покрети у 20. веку (Бг 2000); Својства наставника и процењивање њиховог рада (Вш 2002); Савремени проблеми друштвено-моралног васпитања (коаутор, Н. Сад -- Вш 2010). Пратио је редовно не само нова сазнања и истраживачке резултате у педагогији него посебно у савременој психологији, затим у филозофији, етици и социологији. Стваралачки, често на оригиналан начин та своја сазнања је транспоновао на васпитна и дидактичка питања и проблеме. Био је редовни члан и потпредседник Српске академије образовања. Одликован је Орденом рада са златним венцем (1968), Орденом заслуга за народ са сребреним зрацима (1981) и Орденом рада са црвеном заставом (1988).

ДЕЛА: коаутор, Неуспех ученика у основним и средњим школама у Београду, Бг 1973; Различити методолошки приступи у проучавању проблема моралног васпитања, Бг 1977; и Б. Ђорђевић, Ученици о својствима наставника, Бг 1988; и Н. Поткоњак, Педагогија, Бг 1992; „Век образовања учитеља у Јагодини", у: Учитељски факултет у Јагодини 1898--1998, Јаг. 1998; и Н. Трнавац, Педагогија, Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Живот и дело Јована Ђорђевића, Бг 2012.

Н. Поткоњак