ЂОРЂЕВИЋ, Драгослав

ЂОРЂЕВИЋ, Драгослав, историчар уметности, музејски саветник, ликовни критичар (Сарајево, 2. IX 1931 -- Београд, 3. VIII 1989). Дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1960. Пoчео је са објављивањем ликовне критике 1958, прво као стални сарадник, критичар Радио Београда. Био је стални ликовни критичар Дневника, Телеграфа и Књижевних новина, а писао је повремено и за Вечерње новости, Видике, Данас, Политику, Одјек и Нашу сцену. Био је запослен у Музеју савремених уметности у Београду као кустос, виши кустос и музејски саветник збирке „Југословенско сликарство после 1945" (1960--1989). Организовао је ауторске изложбе: 40 дела послератног југословенског сликарства из збирке Модерне галерије у Београду (Крагујевац, 1961), Други тријенале савременог југословенског цртежа (Сомбор, 1966), Млади београдски сликари (Скопље, 1968), Критичари су изабрали (Београд, 1968--1970), Душан Матић (1898--1980) (Београд, 1981), Поетска фигурација шездесетих (Београд, 1983), Мртва природа као тематски изазов (Београд, 1983). Писао је предговорe каталога изложби: Младен Србиновић, Владимир Величковић, Пеђа Милосављевић, Јагода Буић, Радислав Тркуља, Тодор Стевановић, Љубица Цуца Сокић, Ангелина Гаталица, Небојша Митрић, Ото Лого и Пејзаж у послератном српском сликарству. За РТС урадио је емисије Слике и скулптуре (1962--1963), Човек између земље и месеца (1969). Био је члан Међународног удружења критичара (AICA) од 1969, УЛУПУДС-а, Музејског друштва Србије и Друштва критичара Србије. Аутор је ретроспективних изложби Петар Лубарда (1967), Лазар Возаревић (1969/70), Милан Коњовић (1975) и Зора Петровић (1978). На међународној сцени сарађивао је са Б. Доривалом на књизи Les peintres célèbres (Париз 1964). Успоставио је концепт „ауторске изложбе" и критичарски субјективитет. Својим критичарским и историјско-уметничким радом на осветљавању феномена модерне на нашим просторима, као и интересовањима и разумевањем суштине најразличитијих стилова и тенденција модернизма, обележио је епоху којој је припадао.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ђорђевић, „(Ауто)портрет критичара", у: Избор, Бг 1985; Ј. Деспотовић, „Драгослав Ђорђевић: портрет критичара", у: Д. Ђорђевић, Сликарство поетске фигурације, Бг 1996.

Ж. Гвозденовић