ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе Грос
ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе Грос, генерал (Неготин, 31. X 1863 -- Београд, 12. XI 1935). Питомац 16. класе Ниже (1883--1886) и 2. класе Више школе Војне академије (1888--1890). Годину и по дана био је на стажу у руској коњици (I Московски Лајбдрагунски пук у Тверу). Унапређен је у чин коњичког потпоручника 1885, поручника 1889, капетана 1893, капетана I класе 1895, мајора 1898, потпуковника 1903, пуковника 1913, генерала 1918. У мирно доба био је на дужностима командира вода и ескадрона, командант коњичког пука и бригаде. Од 1901. био је командант Краљеве гарде, а од фебруара 1903. в.д. команданта 4. коњичког пука. Пензионисан маја 1904. Реактивиран је уочи рата 1912. Од новембра 1913. до јула 1914. био је у штабу новоформиране Брегалничке дивизијске области (Штип). После I светског рата остао је на дужности команданта Коњичке дивизије. Пензионисан је по други пут септембра 1921. и преведен у резерву 1923. Учествовао у српско-бугарском рату 1885. као ордонанс-официр у 4. пешадијском пуку (Дринском), потом као командир чете и батаљона. У ратовима 1912--1913. био је начелник штаба Тимочке дивизијске области, начелник штаба Тимочке војске (1913) и командант одреда који је заузео Белоградчик. У рату 1914--1918. био је командант коњице 1. армије. Командовао је у јесен 1914. здруженим одредима Мачванским и Љубовијским. Био је потом командант здружене Соколске бригаде и Струмичког одреда (1915). После реорганизације на Крфу, постављен је 1916. за команданта Коњичке дивизије. Са фронта је послат за команданта српских трупа у Африци (Бизерта). Поново је јануара 1918. постављен за команданта Коњичке дивизије коју је водио до краја завршних операција. Његова коњица је допрла до Темишвара, Кикинде и Арада. Одликован Карађорђевом звездом с мачевима III (2 пута) и IV (2 пута) и био носилац француске Легије части. Сарађивао је у часопису Ратник и листовима Витез и Српска војска.
ДЕЛА: О даљем јахању, Бг 1902; Успомене из српско-бугарског рата -- улога IV активног пешадиског пука, Бг 1911.
ЛИТЕРАТУРА: Споменица 75. годишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; В. Стојановић Воке, Заслужни синови. Биографије заслужних људи са територије источне Србије и Поморавља, I, Бг 1940; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.
М. Бјелајац