ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе Ђурица
ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе Ђурица, лекар, дерматовенеролог, универзитетски професор (Грубишно Поље, Западна Славонија, 22. IV 1885 -- Аранђеловац, 27. IV 1935). Медицинске студије је завршио 1909. у Бечу. После студија изабран је за првог асистента на клиници проф. Л. Мерка у Инсбруку. До 1912. се усавршавао код проф. Е. Фингера на Универзитетској клиници за кожне и венеричне болести и проф. Е. К. Арнинга на Универзитету у Хамбургу, као и код А. Вајхзелбаума, професора патолошке анатомије и бактериологије. Крајем 1912. отворио је приватну праксу у Загребу и радио на Дерматолошком одељењу у болници Милосрдне браће. Током I светског рата био војни лекар на Кожном одељењу и у амбуланти Друге загребачке жељезничке станице. Након рата, већ 1918. прелази у Београд и оснива Поликлинику за кожне и венеричне болести, а четири године касније изабран је за доцента на Медицинском факултету у Београду и шефа Катедре за дерматологију и венерологију. За редовног професора изабран 1933. Био је продекан Мед. ф. 1934/35. Један је од заслужних за доношење законских одредаба о регулисању проституције, на основу којих је контрола проституције прешла из полиције у Поликлинику за кожне и венеричне болести (где је лечење било бесплатно), па су укинуте јавне куће. Међу оснивачима је Дерматолошке секције СЛД и Југословенског дерматовенеролошког друштва које је објединило све дерматовенеролошке секције у Краљевини СХС, а ово друштво је његовом иницијативом укључено у Светски дерматолошки савез. Под његовим руководством одржана су прва три југословенска дерматовенеролошка конгреса (1927, 1928, 1929). Други конгрес Свесловенског дерматолошког савеза је такође под његовим руководством одржан 1931. у Београду. Био је почасни члан Бугарског, Чехословачког, Пољског и Данског дерматолошког друштва, као и редовни члан Друштва дерматолога француског језика. И поред неповољних смештајних услова, на Клиници је организовао стручни и научно-истраживачки рад, као и наставу за студенте и лекаре на специјализацији. Основао библиотеку која садржи литературу на немачком и француском језику од 1870. до почетка II светског рата. Својим стручним радом обухватао је комплетну дерматовенерологију, с посебним интересовањем и експерименталним студијама у области венерологије. Значајан је био његов социјално-медицински рад, а организовао је здравствено-научне екскурзије ради проучавања здравственог стања народа. Почетком 80-их година XX в. угашен је „Фонд др Ђорђа-Ђурице Ђорђевића" намењен награђивању лекара и медицинара о годишњници његове смрти.
ДЕЛА: О заразним болестима и како да се од њих чувамо, Зг 1914; Сполни живот наше младежи и с њим спојене болести, Зг 1918; Сифилис и његово лечење, Зг 1921; Омладини о венеричним болестима, Бг 1938.
ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић (прир.), Професори Медицинског факултета од оснивања до педесетих XX века, Бг 2003; Б. Ђуричић (ур.), Медицински факултет Универзитета у Београду, 1905--1920--2005, Бг 2005; Б. Лалевић Васић, „Biography of Dr.Đorđe-Đurica Đorđević, Founder of the Clinic for Skin and Veneral Diseases in Belgrade", Serbian Journal of Dermatology and Venerology, 2014, 6, 1.
С.рђан Миловановић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)