ЂОРЂЕВИЋ, Димитрије Ц.

ЂОРЂЕВИЋ, Димитрије Ц., публициста, хроничар (Пожаревац, 11. X 1861 -- Београд, 25. II 1941). Потомак је Карађорђевог војводе Антонија Симеуновића (Чолак-Анте). После основног и гимназијског школовања у Пожаревцу изучио је телеграфски занат и као војни телеграфиста учествовао у српско-турским (1876--1878) и балканским ратовима (1912--1913). У I светском рату је постављен за наставника и за управника курсева и школа за војне телеграфисте и радио-телеграфисте. У Политици и другим листовима објављивао је фељтоне, репортаже, козерије, сећања и приче о познатим личностима и догађајима, ослободилачким ратовима, српским варошима и развоју телеграфије. У документарно-уметничкој прози Моје успомене (Бг 1924), уз породичне и ратне слике, даје и преглед штампарско-издавачке делатности, музичког и позоришног живота српских изгнаника у Бизерти, где се 1916--1918. налазио на лечењу. Документарну вредност имају његoве хронике београдских породица, записи о друштвеном и културном животу Београда с краја XIX и почетка XX в. Као сведок и учесник, члан најзначајнијих хорова и спортских друштава, пише с топлином, често и с благим хумором, о духу патријархалне чаршије која нестаје, и о елементима модернизације престонице (увођење телеграфа, телефона, трамваја и електричног осветљења, изградња хотела и других грађевина). Као хроничар старог Београда један је од аутора монографског издања Балканског института, Београд (Бг 1940). Народно позориште Моравске бановине извело му је 1932. комедију у једном чину „Пропагатор".

ДЕЛА: Успомене, Бг 1904; Кроз стари Београд, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: „Димитрије Ц. Ђорђевић", Политика, 25. II 1941; С. Војиновић, „Хроничар београдских породица Димитрије Ц. Ђорђевић", Даница, 2006, 13; М. Јовановић, „Димитрије Ц. Ђорђевић, живот и дело", у: Кроз стари Београд, Бг 2011; В. Јоксимовић, Књижевност пожаревачког краја, По 2014.

В. Јоксимовић