ЂОРЂЕВИЋ, Десанка

ЂОРЂЕВИЋ, Десанка, глумица, певачица, преводилац (Београд, 1879 -- Београд, 26. IV 1946). Стекла је завидно образовање и течно говорила француски, немачки и енглески језик. Појавила се неочекивано, као млада и даровита певачица (мецосопран), деловала ефектно и изненађујуће на престонички свет и музичке рецензенте и исто тако брзо ишчезла са сцене захваћена неуредним животом и болешћу. Први пут је наступила на сцени Народног позоришта 1903. као поштарка Христа у оперети Птичар К. Целера, а њен деби био је тријумфалан. С великим успехом тумачила је главну женску партију Стане на премијери прве српске опере На уранку Ст. Биничког децембра 1903. и Денизу у Мамзел Нитуш Ф. Ронжеа Ервеа (1903). Незадовољна третманом у позоришту (суревњивост некада славне и остареле Зорке Тодосић), одлази у Беч, где наступа, али живи бурно и боемски. У Београду гостује 1907. опет с улогом Денизе и до 1920. углавном у споредним улогама у представама Арлезијанка, Адембег, Три депутације, Паоло и Франческа, Голгота, Под жрвњем, Ајша, Пролетњи ваздух, Пут око света. Пева и у Опери Жарка Савића (1910), наступа у „Орфеуму" Бране Цветковића и с путујућим трупама. Између два рата углавном је радила као преводилац и нека врста драматурга у позоришту Душана Животића за које је прерађивала и могућностима сцене и потребама публике подешавала стране комаде. Значајније улоге су и Катарина (В. Сарду, Е. Моро, Мадам Сан Жен), Розина (Ђ. Росини, Севиљски берберин) итд.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Бг 1952; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Д. Животић, Моје успомене, Бг 1992; Ж. Петровић, Репертоар Народног позоришта у Београду 1868--1914, Бг 1993; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; С. Турлаков, Историја Опере и Балета Народног позоришта у Београду (до 1914), I, Бг 2005; П. Волк, Преображење. Драма Народног позоришта у Београду од 1868. до 2007. године, Бг 2009.

О. Марковић