ЂОРЂЕВИЋ, Бранимир

ЂОРЂЕВИЋ, Бранимир, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Ниш, 22. X 1942 -- Ниш, 28. V 2016). На Електронском факултету (Ел. ф.) у Нишу дипломирао 1965, магистрирао 1974. и докторирао 1977. За асистента на истом факултету изабран 1966, а за редовног професора 1987. Био је шеф Катедре за електронику, декан Ел. ф у Нишу, проректор и дугогодишњи ректор Универзитета у Нишу. Као ректор допринео је унапређивању и конкретизацији научне сарадње Универзитета у Нишу и САНУ која је остварена формирањем заједничког Центра за научна истраживања. Главне области професионалног интересовања су дигитална електроника, A/D и D/A конверзија, рачунари и рачунарске мреже. Држао је наставу из више предмета на редовним студијама: Импулсна електроника, Дигитална електроника, Техника конверзије, Рачунарске мреже; на последипломским студијама: Дигитална електроника, Техника конверзије, Рачунарске мреже и Пословни информациони ситеми. Био је на специјализацији у Великој Британији и у САД. Коаутор је уџбеника и помоћног уџбеника који се користе на Универзитету у Нишу за предмет Дигитална електроника. Учествовао је у низу пројеката, где је у већини био руководилац или координатор, a учествовао је и у међународним пројектима. Главни резултати његовог истраживања су: пројектовање и извођење јединственог информационог система Универзитета у Нишу, софтвер за full text базе података SNTIS, примена савремене образовне технологије у универзитетској настави, развој система за контролу квалитета образовног процеса, нове класе A/D и D/A конвертора, нови системи за рад у реалном времену. Био је председник конференције националног е-друштва Србије, члан организационог комитета и програмског одбора конференције за информатику YUINFO, члан програмског одбора међународне конференције UNITECH, председник југословенске Ректорске конференције, председник AIMOS универзитетске мреже (34 универзитета из 14 земаља југоисточне Европе), члан сталног комитета Ректорске конференције Европе, члан Југословенског комитета за ЕТРАН. Почасни је доктор Универзитета у Бањалуци и почасни доктор Техничког универзитета у Габрову, у Бугарској. Добитник је Златног знака Универзитета у Нишу и носилац Ордена заслуга за народ Председништва СФРЈ.

ДЕЛА: и Б. Раковић, Б. Ђорђевић, „A Wide-Range Voltage-to-Time Converter", IEEE Transactions on Instrumentation and Measurement, 1973, 22, 2; „A digitalized voltage-to-frequency converter", Int. J. Electronics, 1975, 39, 4; „A wide range temperature-to-frequency converter", Electronics Letters, 1976, 12, 23; и А. Жорић, „Smart Temperature Sensor", Facta Universitatis, Series: Electronics & Energetics, 1999, 12, 1.

Д. Живковић