ЂОРЂЕВИЋ, Борисав Бора

ЂОРЂЕВИЋ, Борисав Бора, рок музичар, композитор, текстописац (Чачак, 1. XI 1952). Музиком је почео да се бави у родном граду у адолесцентном добу. Преселивши се у Београд, завршио је гимназију, уписао права, потом Факултет драмских уметности (одсек продукције) и укључио се у музички живот. Био је члан акустичарске групе Заједно, с којом је објавио три сингл плоче, а на једној од њих први пут се огласио као комплетан аутор. Већи креативни простор добио је у такође акустичарској групи Сунцокрет, чије су чланице, поред осталих, биле глумица Горица Поповић и Биљана Крстић. За непуне три године с групом Сунцокрет објавио је пет сингл плоча и албум Моје бубе, за који је написао већину текстова. Краће време пре и после секстета Сунцокрет био је члан група Хајдук Станко и јатаци, односно Рани мраз. Због немогућности да се у Раном мразу искаже и као аутор, августа 1978, непосредно по објављивању сингла Опрости ми, Катрин, напушта групу и оснива свој састав Рибља чорба, једну од најуспешнијих и најпопуларнијих рок група у бившој Југославији. Са деветнаест студијских и пет концертних албума Рибља чорба је апсолутни рекордер на српској поп-рок сцени. Године 1996. објавио је ангажовани албум Њихови дани, на којем су све песме посвећене брачном пару Милошевић, с чијом се политиком није слагао. Осим за матични састав, писао је текстове за многе солисте и групе: Ђорђа Марјановића, Микија Јевремовића, Оливеру Катарину, Здравка Чолића, Неду Украден, Оливера Мандића, Мају Оџаклијевску, Жељка Бебека, Викторију, Тошета Проеског, Генерацију 5, Последњу игру лептира, Легенде и многе друге. Писао је музику за позориште и филм (Лутка са насловне стране, Тамна је ноћ и др.). Краће време 2004--2005. у влади Војислава Коштунице био је саветник министра за културу и информисање. Oд 1988. члан је Удружења књижевника Србије.

Богољуб Мијатовић

Ђ. пише рок поезију директних исказа као облик провокативног, субверзивног чина у односу на стандардни начин грађанског живота и морала. Заузимајући позицију бруталног и примитивног, а истинољубивог оспораваоца свега постојећег, он је, уз употребу брутализама, вулгаризама, опсцене лексике, често и пригодног тона, изградио поступак демистификације и демаскирања свега постојећег, у распону од различитих идеолошких и политичких ставова (колико некадашњих комунистичких толико у новије доба либерално-капиталистичких и транзиционих, повезаних са процесом глобализације и новог светског поретка), преко уобичајених стилова живота (од грађанске и малограђанске „нормалности" до јапија, тајкуна и криминалаца), па до одређених моралних поставки (од урбане конвенционалности до кафанско-боемске разузданости, од патријархалног и породичног морала до анархистичких модела понашања). У том стилу је писао љубавну, хуморну, сатиричну и политичку, социјалну и патриотску, као и мисаону, по правилу апокалиптичку поезију („Погледај дом свој, анђеле"). У погледу песничке традиције Ђ. се, осим страних рок песника (Б. Дилан, Л. Коен), жанровски издалека ослања на фолклорне и романтичарске (Змај, пре свих) обрасце хумора, на искуство епиграма (од Стерије до М. Витезовића), као и на поезију хуморног авангардизма (Д. Радовић, Б. Петровић, А. Марошевић и А. Секулић). Добитник је награде Академије „Иво Андрић" (2018, Вишеград).

Иван Негришорац

ДЕЛА: песме: Равнодушан према плачу, Бг 1985; Хеј Словени, Бг 1987; Нећу, Бг 1989; Психопата и лопата, Бг 1997; Срби без муке, Бг 2001; Шта је песник хтео да каже, Бг 2011; Дебела трагедија, Бг 2013; Пусто острво, Бг 2017; мешовите форме: Првих десет година је најтеже, Бг 1988; Бребуси, Бг 2003.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јањатовић, Екс ЈУ рок енциклопедија, Бг 2007; М. Ковачевић (ур.), Језик, књижевност, музика: поезија и музика Боре Ђорђевића, Андрићград 2018.

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)