ЂОРЂЕВИЋ, Бојан

ЂОРЂЕВИЋ, Бојан, инжењер технологије, универзитетски професор (Београд, 23. VIII 1937 -- Београд, 7. I 2019). Дипломирао је 1961. на Технолошком факултету и докторирао 1970. на Технолошко-металуршком факултету у Београду. У периоду 1962--1964. био је запослен у Центру за хемијско инжењерство (ИХТМ). За асистента на ТМФ у Београду изабран је 1971, за доцента 1976, а за редовног професора 1982. Пензионисан је 2001. Предавао је на основним студијама Термодинамику са термотехником, Хемијско-инжењерску термодинамику и Енергетику у процесној индустрији, а на постдипломским студијама Примену равнотежне и неравнотежне термодинамике у феноменима преноса и Молекулску термодинамику у равнотежи фаза. Био је шеф Катедре за опште техничке науке, члан Савета ТМФ-а, председник одсека ТМФ-а у Шапцу и др. Као гостујући професор држао је наставу из већег броја термодинамичких предмета на Технолошком факултету у Новом Саду, Интендантској војној академији у Београду и Техничком факултету Универзитета у Приштини и Подгорици. Један је од оснивача Лабораторије за хемијско-инжењерске параметре и први и дугогодишњи Секретар комисије за номенклатуру и технологију у хемијском инжењерству при Савезу хемичара и технолога Југославије. Аутор је и коаутор више уџбеника, приручника, збирки задатака и монографских публикација: Термодинамика струјних процеса (Бг 1970), Јединице, димензије и димензиона анализа (Бг 1970), Хемијско-инжењерска термодинамика (Бг 1978), Термодинамика са термотехником (Бг 1996) и др. Објавио је многобројне научне радове у врхунским међународним часописима и часописима од националног значаја. Дуго се бавио проучавањем могућности проширења примене водећих теорија раствора полимера на систем етилен-полиетилен у широком опсегу притиска и температуре. Члан је Научног друштва Србије и Америчког хемијског друштва. Српско хемијско друштво му је 2000. доделило Медаљу за трајан и изванредан допринос науци.

ЛИТЕРАТУРА: 90 година Технолошко-металуршког факултета, период 1995--2015, Бг 2015.

С. Т. Николић