ЂОРЂЕВИЋ, Андра

ЂОРЂЕВИЋ, Андра, правник, професор, политичар (Крагујевац, 28. III 1854 -- Крагујевац, 22 X 1914). Завршио права на Великој школи у Београду 1875. Био је практикант суда Вароши Београда 1875--1878, a од 1879. писар у Великом суду у Нишу. У Министарству правде радио од 1881. до 1882. Као државни питомац наставио студије права у Паризу (1882--1884), где је 1884. положио licence (лисанс) -- универзитетски степен -- из правних наука. Од 1884. до 1897. предавао је на Великој школи Римско право, Грађанско право и Грађанско процесно право. Биран је за народног посланика Скупштине 1893. и био министар правде у Влади Ђорђа С. Симића 1894. Исте године био је министар просвете и црквених дела у Влади Светомира Николајевића, а на том положају био је и у Влади Владана Ђорђевића од 1897. до 1900. У том периоду донесени су: Закон о народним школама, Закон о средњим школама, Програм рада у забавишту, Наставни план и програм за основне школе, Наставни план и програм за грађанске и девојачке школе и др. Ови прописи и правила омогућили су отварање основних школа, смањење броја гимназија, а повећање броја стручних школа. Просветне раднике, нарочито учитеље, настојао је да одвоји од политике. Године 1902. постао је сенатор, а 1903. члан Државног савета. Уживао је велико поверење краља Александра који га је овластио да са Бечким двором води најповерљивије преговоре. Пензионисан је после Мајског преврата 1903, али је 1905. биран за посланика Скупштине. За дописног члана СКА изабран је 1906, а за редовног 1910. Написао је први универзитетски уџбеник грађанског процесног права у Србији Теорија грађанског судског поступка (Бг 1891), којим је утемељена нова наставна и научна дисциплина. Његово најзначајније дело Систем приватног (грађанског) права у Краљевини Србији, I‒IV (Бг 1893, 1896, 1906, 1910) такође заснива и систематизује грађанско право као правну науку. Са немачког језика превео је Пандекте или Данашње римско право Л. Арнтса Ритера од Арнесберга из 1890 (I), 1892 (II), 1895 (III), 1896 (IV, V). Одликован је Таковским крстом III, II и I степена, Oрденом белог орла V и IV степена, орденом Милоша Великог III степена, Св. Саве I степена, Орденом спаситеља III степена (грчки орден краља Ђорђа), те орденом Црвеног крста.

ДЕЛА: Систем грађанског права, Бг 1896; Менично право у Краљевини Србији, Бг 1905; О праву својине и правним одношајима на водама Србије, Бг 1905; Сусвојина (сувлаштина или смесништво) по нашем Грађанском законику, Бг 1906; Породично право наслеђа у данашњим романским и германским државама, Бг 1908.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Арнтс Ритер од Арнесберга, Пандекте или Данашње римско право, I--V, Бг 1890--1896; Д. Мрђеновић, Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835--1941), Бг 1988.

И. Бабић