ЂОРЂЕ ТОПИЈА
ЂОРЂЕ ТОПИЈА (Georgius Thopia/Topia, Giorgio Tobia), властелин (? -- ?, октобар 1392). Син албанског великаша Карла Топије, господара Драча. Био је ожењен Војиславом, ћерком севастократора Бранка Младеновића и сестром Вука Бранковића. Ђ. Т. је власт над Драчом преузео 1388, убрзо после очеве смрти. Због дуге болести која се сматрала неизлечивом није био у прилици да град брани од турских напада. Млечани су то искористили и на основу уговора од 1386, закљученог још са Карлом Топијом, захтевали су од Ђ. Т. да им препусти бригу о безбедности града. Млетачки стрелци најпре су запосели кулу у драчкој луци. Будући у сродству с Анжујцима, Ђ. Т. се ставио на страну Луја II Анжујског и авињонског папе Климента VII, због чега је римски папа Бонифације IX иступао као његов непријатељ подстичући зетског господара Ђурђа II Страцимировића Балшића да предузима акције против Драча. Немајући другог избора Ђ. Т. је 1392. Драч предао Млечанима. Уговор је у име млетачке владе потписао Сарацено Дандоло, генерални капетан залива. Ђ. Т. је умро у октобру исте године. Већ новембра 1392. млетачки посланици добили су из метрополе инструкције како да преузму потпуну власт над Драчом. Тим чином Млетачка република је и званично започела обнову старих и стицање нових поседа на источној јадранској обали. Старија сестра Ђ. Т. Јелена управљала је Кројом, а непосредно пред братову смрт удала се за утицајног млетачког патриција Марка Барбадига. Млађа сестра Гојислава (Војислава) удавала се за албанске великаше, најпре Курсака, а потом Прогона Дукађина, заповедника тврђаве Шати.
ИЗВОРИ: Ш. Љубић, Листине о одношајих Јужнога Славенства и Млетачке републике IV, Зг 1874; J. Valentini (ур.), Acta Albaniae Veneta I/2, Roma−Milano 1968.
ЛИТЕРАТУРА: Историја Црне Горе II/2, Тг 1970; И. Божић, Немирно Поморје XV века, Бг 1979; O. J. Schmitt, Das venezianische Albanien (1392−1479), München 2001; К. Митровић, „Млечани и српске земље у време владавине кнегиње Милице и кнеза Стефана Лазаревића", у: С. Мишић, Д. Јечменица (ур.), Кнегиња Милица -- монахиња Јевгенија и њено доба, зборник радова, Трстеник 2014.
К. Митровић