ЂОРЂЕ ОСТУША ПЕЋПАЛ (Пекпал)

ЂОРЂЕ ОСТУША ПЕЋПАЛ (Пекпал), властелин (? -- манастир Дечани, 3. IX 1377). Забележен је као један од ктитора манастира Дечани. У припрати Дечана налази се саркофаг на чијој је гробној плочи натпис: „месеца септембра трећи дан престави се раб божи Јефрем а зовом Ђорађ Остуша Пећпал и со гроб јего вечна му памет, лето 1377." Потицао је из веома угледне породице Пећпал/Пекпал. Са разлогом се може претпоставити да је ова породица била у родбинским везама са Немањићима. Неке назнаке за овакав закључак присутне су у гробном натпису Марине Витосаве, која је сестричина Јована Оливера. Није без значаја чињеница да се и саркофаг Иваниша Алтомановића налази у породичној капели Пећпалових у припрати Дечана. Из породице Пећпал/Пекпал потицао је хумски епископ Стефан, који је овом епархијом управљао у периоду 1324. до после 1330. Седином XIV в. истакнути представници властеле узимају ктиторство у краљевским задужбинама. Капела посвећена Св. Ђорђу у Дечанима подигнута је, или осликана, заслугом породице Пећпал/Пекпал. У овом делу храма поред Ђ., сахрањена је и властелинка Марина Витосава Пећпал, тако да се извесно ради о породичној капели. Право на погреб у оквиру манастира имали су само ктитори.

На североисточном зиду капеле Пећпалових живописана је слика властелина. Овакво живописање произлази из ктиторског права, такође. У старијој литератури доминирају мишљења да овај властелин представља Ђ. Новија истраживања оспоравају овакву поставку. Властелин насликан у припрати је младић, ретке браде, у посебно неуобичајеној краткој хаљини зелене боје и са кратким црвеним огртачем. Поред тога постоје извесна хронолошка одступања у разматрању идентификације овог властелина. Уз то саркофаг Ђ. се не налази непосредно испод портрета. Разрешење овог проблема пронађенo је у ставу да властелин насликан у припрати Дечана није Ђ., али јесте ктитор и члан породице Пећпал/Пекпал. Ђ. се замонашио под именом Јефрем и извесно време био део Дечанског братства.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I--1, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: В. Р. Петровић, „Портрет једног властелина у Дечанима", ПКЈИФ, 1932, 12; Г. Томовић, Морфологија ћириличних натписа на Балкану, Бг 1974; Д. Поповић, „Средњовековни надгробни споменици у Дечанима", у: Дечани и Византијска уметност средином 14. века, Бг 1991; В. Ђурић, Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Бг 1994; Б. Поповић, „Програм живописа кaпеле Пећпалових", Д. Војводић, „Портрети владара, црквених достојанственика и племића", у: Зидно сликарство Дечана, грађа и студије, Бг 1995; Б. Тодић, М. Чанак-Медић, Манастир Дечани, Бг 2004; С. Габелић, „Слика властелина у Дечанима", у: На траговима Војислава Ј. Ђурића, Бг 2011.

М. Копривица