ЂОНОВИЋ, Никола

ЂОНОВИЋ, Никола, адвокат, економски стручњак (Обод, Ријека Црнојевића, 15. XII 1885 -- Београд, 10. VIII 1974). Школовао се на Ободу, Цетињу и Београду. Током студија на београдском Правном факултету био је члан Клуба црногорске универзитетске омладине, основаног 1903, који је деловао против краља Николе, а у циљу уједињења са Србијом. Дипломирао је 1914. на ПФ у Београду. Током I светског рата са српском војском прешао је на Крф, а затим га је српска влада послала у САД као члана војне мисије, да би регрутовао добровољце за Солунски фронт. Након рата радио је при Министарству исхране. Имао је чврсте ставове по питању уједињења 1918. али је увиђао многе негативне последице новонастале државе и о томе је критички писао. Био је члан Главног одбора Демократске странке и један од истакнутих чланова Удружене опозиције. После увођења диктатуре 1929, определио се за адвокатску каријеру и 1933. положио судско-адвокатски испит. У наредном периоду, пред Судом за заштиту државе, бранио је студенте комунисте са Београдског универзитета. То је и био повод да је 4. XI 1941. ухапшен и једно краће време провео у логору на Бањици. Након II светског рата, до пензионисања, радио је као адвокат. После рата, 1946, по службеној дужности, заједно са Драгићем Јоксимовићем, бранио је генерала Дражу Михаиловића. Био је бранилац још неколико истакнутих личности, како оних осуђених као народни непријатељи, тако и комунистичких дисидената, међу којима је и Милован Ђилас. Бавио се економском теоријом и политиком, економским проблемима на глобалном нивоу и привредним питањима у Црној Гори. Разматрао је узроке светске економске кризе крајем 20-их година XX в. Такође се осврнуо и на економске потребе Црне Горе. Kритиковао je неактивност државе у решавању неких привредних проблема. Био је присталица интервенционистичке политике у привреди. Његово најважније економско дело Савремени економски проблеми (Бг 1933) наградила је СКА. Такође је писао радове из области антропологије и радове социолошког карактера. Иако не садрже дубље социолошке анализе поједини радови дали су значајан допринос развоју карактерологије код Црногораца због чега су неки од њих (нпр. Рад и карактер Црногораца, Бг 1935) били подвргнути критици (С. Стругар, Црна Гора и њени модерни потурчењаци, Бг 1935). У рукописима је оставио педесетак радова. У Националној библиотеци Црне Горе „Ђурђе Црнојевић" на Цетињу налази се Легат Ђ.

ДЕЛА: Будућност Јужни Словена, Лос Анђелес б. г; Неколико упутстава нашим исељеницима, Њујорк 1920; Кад лешине засмрде---!, Бг 1926 (проза); Како ћеш познати човека: анализа карактера и способности, Бг 1927; Искуство и потребе Црне Горе, Бг 1933; Савремени економски проблеми, Бг 1933; Захтеви Црне Горе: привредни, политички, Бар 1936; Црна Гора пре и после уједињења, Бг 1939.

ЛИТЕРАТУРА: О. Благојевић, Економска мисао у Црној Гори: (до Другог свјетског рата), Бг 1988; С. Беговић, Логор Бањица: 1941--1944, 1, Бг 1989; В. Губерина, „Бранилаштво од 1945. до данас са евокацијом на велике адвокате -- др Драгић Јоксимовић и Никола Ђоновић", Бранич, 1997, CX, 4; Д. Мартиновић, „Никола И. Ђоновић (1885--1974)", Историјски записи, 2001, 74; Д. Ј. Мартиновић, Портрети, 8, Цт 2003.

Ј. Вељковски