ЂОНОВИЋ, Јован

ЂОНОВИЋ, Јован, публициста, дипломата (Ријека Црнојевића, 5. X 1883 -- Њујорк, 21. III 1963). Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1910. Бавио се новинарством, објављујући чланке у Дневном листу, Штампи и Покрету. Током боравка у Србији критиковао је режим краља Николе и био један од потписника Ријечи црногорске универзитетске омладине о приликама у Црној Гори. По тражењу Црне Горе, хапсиле су га аустроугарске власти у Рисну приликом учешћа у преношењу бомби у Црну Гору, као и од српских власти по повратку у Србију, али је оба пута пуштен на слободу. Због учешћа у тзв. Бомбашкој афери у одсуству је у Црној Гори осуђен на смрт (1908). Присиљен да напусти Србију у време покушаја побољшања односа између две српске краљевине, прешао је у Османско царство, кратко боравио у Скопљу и Солуну, а затим емигрирао у САД. Издавао је и уређивао листове Ослобођење у Чикагу и Народна мисао у Бјуту (1910--1912), широм САД држао говоре, нападао власт краља Николе и залагао се за уједињење Србије и Црне Горе. Као добровољац учествовао је у балканским ратовима и I светском рату. Прележао је тифус и са српском војском прешао на Крф. Јула 1916. заједно са Тодором Божовићем поднео је Николи Пашићу опширан план уједињења Црне Горе и Србије, без икакве локалне аутономије, нити ма какве функције династије Петровић. Од фебруара 1916. до марта 1919. радио је у Пресбироу МИД-а, сарађујући у листу Српски гласник. Након стварања југословенске државе радио је у Министарству исхране и обнове земље као референт за Црну Гору (1919) и директор Одељења исхране (1920). Био је члан Републиканске странке и њен потпредседник од 1920. Изабран је за посланика Уставотворне скупштине и ангажован у изради нацрта устава Републиканског клуба, као и у расправи и усвајању првог Устава нове државе. Био је власник, директор и одговорни уредник независног политичког листа Гласник (мај--септембар 1923), а затим уредник Трговинског гласника (1927--1932). Сарађивао је у више београдских листова, попут Републике, Буктиње и Данице. Јануара 1932. одређен је за краљевског посланика у Тирани. Пензионисан је 1936. За кнеза Павла је говорио да је „несвесно постао немачки агент", због чега је од средине 1940. у контактима са британским обавештајним службама предлагао рушење намесничког режима. Крајем марта 1941. био је један од главних заговорника и организатора пуча којим је режим и оборен. Приликом немачког напада на Југославију напустио је земљу и прешао на Средњи исток. Током II светског рата одржавао је сталну везу са Драгољубом Михаиловићем и био члан Централног националног комитета равногорског покрета. Обављао је дужност делегата Краљевске владе за Блиски и Средњи исток и био задужен за везу са Националним комитетом Шарла де Гола у Алжиру (1941--1944). По завршетку II светског рата остао је у емиграцији. На Средњем истоку је уређивао лист Народна мисао у којем је критиковао нове југословенске власти. Од 1947. живео је у САД. Један је од оснивача Српског културно-историјског друштва „Његош". Приредио је дела Јована Дучића (1951) и био један од оснивача и председник уређивачког одбора листа Српске народне одбране у Америци Слобода (1952). Носилац је Ордена Св. Саве III степена, Југословенске круне IV степена, Сребрне медаље за храброст и албанског Ордена Скендербега.

ДЕЛА: Црна Гора и напредни покрет, Бг 1911; Проблем скупоће, Бг 1919; Уставно питање, Бг 1921; Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905--1910, Бг 1939; Одвојена мишљења Г. Г. Етбина Кристана и Јована Ђоновића, народних посланика и чланова Уставног Одбора, б. м., б. г.; Моје везе са Дражом Михаиловићем, Бг 2004.

ИЗВОР: АЈ.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јововић, Црногорски политичари. Портрети, Бг 1924; Црногорски алманах, Суб. 1929; Ј. Ћетковић, Ујединитељи Црне Горе и Србије, Дубр. 1940; Н. П. Шкеровић, Црна Гора на освитку XX вијека, Бг 1964; Н. С. Мартиновић, Развитак штампе и штампарства у Црној Гори 1493--1945, Бг 1965; Б. Кризман (прир.), Југославенске владе у избјеглиштву 1941--1943, Зг 1981; Б. Петрановић (прир.), Југославенске владе у избјеглиштву 1943--1945, Зг 1981; Д. Вујовић, „Непосредне припреме за уједињење Црне Горе и Србије 1918", JИЧ, 1988, 3--4; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992; M. Д. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству 1848--1918, Пг 2000; Д. Ј. Мартиновић, Портрети, VIII, Цт 2003.

М. Гулић