ЂОКИЋ, Војислав

ЂОКИЋ, Војислав, архитекта (Београд, 14. XI 1902 -- Херцег Нови, 20. II 1984). Студирао у Паризу на „École des Beaux-arts" („Бозар, Академија лепих уметности") и дипломирао 1928, да би као самостални архитекта у Београду отворио свој пројектантски биро, где је активно радио до 1941. Други светски рат провео је у заробљеништву, након чега се из Београда преселио у Херцег Нови. У свом градитељском опусу превасходно је пројектовао породичне резиденције и виле за престоничку елиту. У његовом раду запажа се оданост бозаровском приступу архитектури и естетском уобличавању у духу модернизованог академизма и интимистичког „Холивуд стила", названог тако због утицаја филма на укус и стил градње у међуратном периоду. Ове породичне куће, често смештене у зеленилу, Ђ. је вешто оплемењивао употребом природних материјала -- дрветом у виду бондрука, каменом и опеком који доприносе визуелном утиску, а кућама дају особен идентитет топлог питорескног породичног дома (Уметнички павиљон куће породице Вељковић, Бирчанинова 21, 1931; кућа Исе Богдановића, угао Зетске 21 и Цетињске 11, 1933; кућа Ђорђа Полаковића, Ул. кнеза Милоша 63, 1935; кућа у Ужичкој 37, 1935; вила др Јована Гашића, Булевар кнеза Александра Карађорђевића 6, 1939--1940; вила Константина и Вере Станковић, Лацковићева 10, 1940; реконструкција Св. Стефана код Будве, 1960).

ДЕЛА: вила Александра и Јована Гановића, Ул. жупана Властимира 8, 1936; вила у Толстојевој 21, 1937; кућа Росе Семниц у Земуну, Теслина 4--6, 1938; вила Милке Ј. Јовановић, Маглајска улица, 1939; вила Драгомира Николића, Ул. Андре Николића 17, 1940--1941.

ЛИТЕРАТУРА: Лексикон српских архитеката 19. и 20. века, Бг 1999; Љ. Милетић Абрамовић, Архитектура резиденција и вила Београда 1830--2000, Бг 2002; С. Тошева, Србија и Британија: културни додири почетком XX века, Бг 2007.

М. Просен