ЂОКИЋ, Момчило

ЂОКИЋ, Момчило, фудбалер, фудбалски тренер (Куршумлија, 27. II 1911 -- Вршац, 21. IV 1983). Фудбал је почео да игра у Југославији из Београда 1921. Прошао је све њене млађе категорије и 1928. заиграо за први тим у којем је остао до 1939. Играо је левог халфа, што је у то време формацијски одговарало данашњем левом беку. Био је веома пожртвован, одлично је процењивао ситуацију и био изузетно добар техничар. Надимак Главоња добио је зато што је дуго могао да жонглира лопту главом. Прославио се као члан репрезентације, која је на Првом светском првенству у Монтевидеу (1930) победила у првој утакмици Бразил (2:1) и стигла у полуфинале, где је изгубила од домаћина Уругваја (6:1). За репрезентацију је дебитовао уочи одласка у Монтевидео, у Београду, против Бугарске (6:1), а последњу, тринаесту, одиграо је 1936. у Паризу, против Француске. Репрезентативац Београда био је 48 пута. По завршетку Трговинске академије у Београду 1938. добио је 1940. посао на железници у Нишу, па је за тамошњи Синђелић одиграо своје последње утакмице. Првих пет послератних година провео је у Зајечару, радећи као тренер Тимока. Педесетих година водио је Бор, а на почетку свог дугогодишњег рада у том клубу пружио је прилику Милошу Милутиновићу да заблиста. У првој половини 1962. био је тренер Хајдук-Вељка из Неготина, где је радио у Служби друштвеног књиговодства (СДК), а с тим клубом освојио је Куп Тимочке Крајине. После тога прешао је у Кладово и тамо био шеф рачуноводства Хидроцентрале „Ђердап", која се тада градила. У јесен 1969. опробао се као тренер тамошњег Ђердапа. По пензионисању преселио се у Белу Цркву, па је средином 70-их година вежбао подмладак БАК-а. Поводом његове педесетогодишњице 1969. Фудбалски савез Југославије наградио га је Златном плакетом.

ЛИТЕРАТУРА: Сто биографија, II, Бг 1972; В. Стојковић, Бели орлови, Бг 1999; Т. Павловић, „Момчило Ђокић, најмлађи фудбалер на Мундијалу у Монтевидеу", Баштиник, Неготин, 2014, 16.

И. Цветковић