ЂОКИЋ, Душан

ЂОКИЋ, Душан, адвокат, судија, преводилац (Јагодина, 2. XII 1869 -- Београд, 9. VIII 1939). Правни факултет завршио у Београду, на Великој школи 1891. Наредне године је ступио у државну службу и у њој провео 17 година. Прво је радио као судски писар, судија, окружни начелник, затим је био главни секретар Управе фондова до 1901, а потом судија београдског Првостепеног суда. Oд јануара 1908. бавио се адвокатуром, да би од 1930. био владин комесар при Народној банци. Био је члан Књижевно-уметничког одбора Народног позоришта у Београду. Чланке и преводе из области права и позоришне критике објављивао је у: Отаџбини, Колу, Преодници, Реду, Српском прегледу, Српском књижевном гласнику, а био је и одговорни уредник листа Домаћица 1896--1902.

С. Мирчов

Преводио дела класичних француских писаца: В. Игоа (Богородичина црква у Паризу, Бг 1898), О. де Балзака (Евгенија Гранде, Бг 1902), Г. Флобера (Госпођа Бовари Бг 1906), Молијера (Смешне прециозе, Мостар 1908), Стендала (Пармски картузијански манастир, Бг 1934). Многи од његових превода у своје време су били веома цењени (А. Дима, Г. де Мопасан, А. Доде, П. Мериме, А. де Вињи, О. Боп, А. Мороа), а неки су штампани и у новије време. Био члан Књижевно-уметничког одбора Народног позоришта у Београду (од 1897. до краја прве деценије ХХ в.), као познавалац француске драме и један од најплоднијих преводилаца позоришних комада са француског језика свог времена. За извођење превео између осталих В. Диканжа, Ж. Ришпена, Ж. Леметра, А. Диму, В. Игоа, А. Д' Енeрија, Ж. Верна и др. Његови преводи су пратили репертоар француских и европских позоришта, богатећи позоришну сцену у нас. Од краја XIX в. па све до I светског рата један од значајнијих позоришних радника.

Д. Бедов

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историјски преглед српске позоришне критике, Сар 1933; „Позоришни критичар и преводилац Д. Л. Ђокић: одушевљени поклоник француског духа и културе", Правда, 12. VIII 1939; Г. Ковијанић, Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду 1835--1914, Бг 1971; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; ЛПЈ, II, Н. Сад 1979.