ЂИПОВИНА

ЂИПОВИНА (Chrysopogon gryllus), ђип, человина, вишегодишња бусенаста трава из породице Poaceae. Ризом је снажан, косо постављен, на врху са сувим остацима листова. Листови су сакупљени у бусен, дугачки 10--25 цм, широки 2--3 мм, по ободу са растреситим дугачким трепљастим длакама. Стабло је у време класања високо до 120 цм. Цваст је вршна растресита метлица са пршљенасто распоређеним дугачким, танким бочним дршкама које се завршавају са три класића. У сваком пршљену је 3--12 бочних класоносних дршки. Класићи су дугачки до 1 цм, при основи за златножутим или браонкастоцрвеним сноповима длака. Плеве су љубичасте, доња кратко зашиљена а горња са две дугачке оске. Ђ. је распрострањена у топлим пределима Европе, Средоземља, Мале Азије, црноморским и каспијским степама на исток до Индије и Кине. У Србији је карактеристична градитељска врста ксерофилних и ксеро-мезофилних травних ливадо-степских заједница Панонске низије на лесним платоима и пешчарама (тип Chrysopogonetum pannonicum) које се развијају на чернозему и парарендзини на песку. Заједнице ђ. на лесним заравнима и пешчарама Војводине великим делом су претворене у пашњаке. Насупрот њима, у брдским регионима Србије јужно од Саве и Дунава заступљен је већи број заједница из свезе Chrysopogono-Danthonion, посебно на кречњачким и серпентинитским рендзинама. Неке заједнице из поменуте свезе чији је едификатор ђ. припадају ливадама кошаницама које су значајне у производњи сена за исхрану домаћих биљоједа, а делимично се користе и као пашњаци.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Стјепановић-Веселичић, Вегетација Делиблатске пешчаре, Бг 1953; М. Којић, „Chrysopogono-Danthonion calycinae -- Нова свеза реда Festucetalia valesiacae Br. Bl. et Tx.", Зборник радова Пољопривредног факултета у Београду, 1957, 2; Т. Цинцовић, М. Којић, „Род Chrysopogon Trin.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије VIII, Бг 1976; С. Парабућски, С. Стојановић, Б. Буторац и др. „Prodromus вегетације Војводине", ЗМСПН, 1986, 71; М. Којић, Р. Поповић, Б. Караџић, Синтаксономски преглед вегетације Србије, Бг 1998.

В.ладимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)