ЂИДИЋ, Љубиша

ЂИДИЋ, Љубиша, књижевник (Поповићи код Краљева, 9. V 1937). Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду Југословенску и светску књижевност (1960). Радио је на Радничком универзитету у Крушевцу, од 1965. у крушевачкој Багдали као уредник часописа и издавачке делатности, директор, а по пензионисању, 2002, уредник истоименог часописа за децу. Један је од оснивача многобројних културних манифестација у крушевачком крају -- Крушевачке филозофско-књижевне школе, Беловодске розете, Галерије Милића од Мачве и др. Објавио је више од тридесет ауторских књига и превео десетак песничких књига и романа са словеначког. Саставио је неколико антологија српске поезије -- Догодило се у Крушевцу (Круш. 1979), Српска кућа -- песници о Крфу, Виду и Зејтинлику (са Р. Перићем, Круш.--Крф 1994), Бескрајни плави круг, антологија модерног српског песништва 1945--1995 (Бг 1997) и др. Објављује поезију, прозу, путописе, есеје, критикe (Лет над завичајним гнездом, Круш. 2012), монодраму (Јелена Балшић, Круш. 2010), дневничке и друге записе (Мирис пролећа 1999, Младеновац 2009; Моја Десанка, Смед. 2015). Поезија му је у различитим врстама, од интимне, љубавне (Љувене, Круш. 2014), родољубиве (Пролистало копље, Бг 1979; Горионик, Бг 1979) и путописне (Северњача над Багдалом, Круш. 1986), до медитативне и духовне, као и у различитим песничким облицима: сонет, поема (Прометејева чинија, Круш. 1984), слободни стих, наративна лирика. У песмама се преплићу временски удаљени а смисаоно блиски мотиви, традицијски симболи, историјски усуд народа, све до НАТО-агресије на Србију (Српски царски рез, Бг 1999), савремени доживљај града. У поезији за децу маштовитим исказима већ у насловима књига (С точковима од маслачка до облачка, Круш. 1984; Заљубљиве песме, Круш. 1996; Како сања једна Сања, Бг 2001), Ђ. успоставља лако комуникацију с најмлађим читаоцима, а такав је и у роману за децу (Царска деца, Круш. 2006), док у путописима доживљај културе далеких земаља обогаћује личним импресијама и сликовитим детаљима (Чудесна Кина, Круш. 1984; Под Јужним крстом, Ниш 1992). И у прози је сажет као и у поезији, посебно у „најкраћим причама" (Скраћенице, Бг 1998). У роману Дневник за Теу (Бг 1992) у споју призора из стварности и слика из маште оживљава сложену љубавну причу нашег времена са измишљеним и стварним протагонистима. Књиге песама преведене су му на грчки, македонски, румунски, руски, француски, шпански. Заступљен је у више антологија код нас и у иностранству. Добитник је књижевних и друштвених признања (Повеља за животно дело УКС, Вукова награда, Змајева награда за дечју књижевност, Орден рада са златним венцем).

ДЕЛА: поезија: Подигнуте руке, Круш. 1965; Пакао за дневну употребу, Круш. 1993; Свети пољубац, Бг 2003; Моравска Тројеручица, Бг 2012; проза: Скраћиване приче, Младеновац 2012; путописи: Путописни триптих, Бг 2015; записи, беседе: Беседе под Багдалском гором, Бг 2017.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гочманац, Знаменити национални лауреат. О књижевном делу Љубише Ђидића, Круш. 2014; М. Јевтић, Песнички вртови Љубише Ђидића, разговори, Бг 2015; М. Р. Јовановић (прир.), У истој кошуљи. Књижевна критика о делу Љубише Ђидића, 1--2, Круш. 2016, М. Вучићевић (ур.), О стваралаштву Љубише Ђидића, Круш. 2019.

М. Недић